Kolo

г~

јГ^ад се холандски адмирал РогеА\ вен на Ускрс 1722 године искрцао на обалу једнога острва у Тихом океану није ни слутио на какве ће тајанствене ствари наићи на томе острву, које је иначе у свему личило на остала острва тога океана. Пошто се искрцао на ово острво баш на Ускрс иазвао га је Ускршњим острвом.

Клатно иррађено према цртежима кипова Ускршњих острва Урођеници, који су тада живели иа острву, били су прави дивљаци, а међутим иаишао је адмирал на огромне и врло чудновате гробове и велики број кипова огромних размера, који су престављали делове човека деформисане тако, да су страх уливали. Гробови су били и до сто метара дугачки и око 35 метара високи а међу каменим киповима кој ису били расејани по целом острву у великом броју, било их је и до 16 метара висине са прекр 60.000 килограма тежине. Натписи изнад гробова исписани су неком чудном азбуковЗГ коју научењаци ни до данас нису умели да прочитају. Наука се питала каквим су справама располагали ранији становници овога острва, кад су могли да ове огромне кипове, који су истесани сваки из једнога камена, пренесу и усправе на меСту постављања. Чему су служили ови чудни кипови? Малобројни становници овога острва не знају ништа о прошлости свога острва или иричају фантастичне приче којима разни научењаци, који су били послати да проуче тајне ових кипова, нису могли да верују. Међутим у пркос времену, упркос слепом и систематском рушењу велики кипови овога острва налазе се и сад ту усправни или оборени на земљу као тајанствени чувари давне прошлости. Нигде на свету се не може наћи сличан призор, па ни у Карнаку, где се налазе редове великог комења, док је овде на Ускршњем острву камење у виду кипова чудних по својим размерама и облицима. Пијер Лоти видео је на своме путовању ове кипове и каже да кад их чо-

век гледа осети страх. Врло је тешко утврдити њихов првобитни положај: једни су оборени, други поломљени, има их усправних, недирнутих, неки још леже у вулканском кратеру, где су сви они тесани. Каква је то изненадна катастрофа наишла, да тако поремети овај народ у пуном ераду и да га можда потПуно уништи? Један чланак објављен у „Је 5а18 новембра 1934 године покушавао је да доведе у везу ово острво са старом цивилизацијом Рапа-Нуи, што јс изазвало велику научну препирку. Док су се научници мучили решавањем тајни чудних кипова и покушавали да прочитају непознату азбуку, два радиестезичара: Л. Шомери и А. Белизал покушали су да реше ову тајну радиестезијским путем. Њима је било јасно, да су ови огромни кипови играли знатну улогу у животу на острву и да су морали имати сасвим одређени циљ. Урођеници, који су тесали ове кипове, па их после ређали око свога острва, нису предузимали ове велике радове ради јединога задовољства, да украсе

Ј 1

С^Ј :

( р >

•«~

Зрачење кипова на Ускршњим острвима своје острво некаквим маскама искривљенога људскога лика. И збиља, чим су ова два радиестезичара извршила контролу ових кипова клатном они су открили, да ти кипови чудних размера, ружни, страшни, можда баш због тих и таквих сразмера шаљу од себе врло јако радиестезијско зрачење. Чему да се припише ова особина? Вулканском материјалу од кога су израђени кипови? Или је то резултат облика и чудних размера? Да би се уверили шта је у ствари почела су ова два радиестезичара да режу од дрвета у смањеном облику, али задржазајући сразмеру појединих делова према оригиналним киповима, мале статуице. Они су могли да утврде за време рада, да уколико је статуица резањем све више и више добијала свој Оригиналан облик мењао се поларитет резанога дрвета и што је још чудније испред статуица су се појављивале на извесним отстојањима равни са зрачењима разних спектралних боја од црвенога па до ултраљубичастога. То нису биле само равни различитога

зрачења него боље рећи читаве зонв веће или мање ширине, које су се мењале и зависиле од ведичине статуица. Да би се и практички уверили у постојање и дејств оовога зрачења, ови су радиестезичари поставили на тачно одређено отстојање један комад свежега меса. После три дана, овај комдд меса је био сведен на % своје првобитне запремине и савршено мумифициран. Потом су Шомсри и Белизал упоредили време и јачину мумификације помоћу ових статуица са временом и јачином мумификације других зрачења и дошли до резултата, да је зрачење ових статуица мумифицирало јаче и брже него зрачење других тела за која су они знали, да имају такво дејство. Међутим, природа не дозвољава да јој се некажњено отимају тајне. Један од ових радиестезичара ,био је одмах За време опита кажњен за откриће нове тајне природе. Статуица, слична онима на Ускршњем Острву дугачка свега 35 сантиметара проузроковала му је после три дана велике болове и неиздржљив свраб на ожиљку који је остао од ох*ерације извршене пре 17 година. У исто време је ова статуица извршила поменуту, савршену мумификацију комада меса. > После ових опита ова два радиестезичара су нашла врло просто, али врло вероватно решење зашто су прастановници Ускршњега острва израђивали на овај начин и оваквога облика своје ки пове. Ови прастоновници су тачно знали какво зрачење и какве јачиие зраче кипови тачно одређених облика и вели-

Тајанствени Камени кипови на Ускршњпм острвима.

Тип радиесте&пјског клатна чине. Како јачина зрачења расте са величином кипова, то су они зато израђивали овако велике кипове, да би они дејствовали зрачењем на што већу даљину. Поређани по обиму острва ови су кипови овако велики и у великом броју престављали једну јаку зрачну брану за приступ непријатеља ма са које стране острва. Кад би непријатељ у чамцима покушао, да се приближи Ускршњем острву, добијала је посада тих чамаца, чим би чамап дошао до одређених зона, десетинама километара удаљених од острва, услед шкодљивих зра* чења кипова такве болове а нарочито такво смањење животне снаге, да је врло брзо одустајала од покушаја, да се приближи Ускршњем острву. Међутим, осим ових шкодљивих спољашњих зрачних зона. стварали су ови исти кипови ближе острву зрачењем ?о-

не веома пријлтне за жива бића така, да су рибе бежећи из шкодљиве зоне уј ројевима долазиле у пријатну зону, гд«ј су прастановвници Ускршњег острва; имали на расположењу на тај начин у свако доба богат рибњак. Да не би сами прастановвници Ускр* шњСг острва страдали од шкодљиви* зрачења носили су они у коси нарочитв таблете зване „кеити" које су их шти<* тиле од свакога шкодљивога зрачења« Тако је радиестезија решила једав занимљив проблем пре него што су на* учници успели да прочитају натписе на надгробним споменицима У*скршњега о« стрва и у исто време показала, да су; стари народи имали слабији ступањ цивилизације од данашњих народа. али да су познавали извесне тајне природв које цивилизовани народи тек сада наслућују и одгонетају их. инж. Б.

•>осзшуисзАчгма> НА СЕВЕРУ ПОСТАЈЕ СВЕ ТОНЛИЈЕ Норвешки истраживач Адолф Хоел, који се бави истраживањем и мерењем нордских глечера, потврдио је недавно запажену чињеницу, да подручЈа северног поларног круга постају, из годин# у годину, све топлија и да се због тога глечери у већој мери топе, поста.)ући све краћи. Ако топлота буде и даље расла глечер код Јотухајма потпуно ће у догледно време нестати. Последипе то* плоте, |Јоја из године у годину постајв све већа, још су очигледније на Аља* сци, на Гренланду и на Шпицбергу Ледена граница Северног леденог мора удаљује се све више. Обала Шпипберга може се сада потпуно обићи моторним чамцем, а да се ни на северу не наиђо на ледене баријере као што је то био случај пре неколико година. На североисточном Гренланду промена климе прети опстанку животиња. које су досада живеле у тим крајевима. И дивљач покушава да се преко леда одсели у верније крајеве отока. КОВАЧИ НОВЦА У СТАРОМ РИМУ Радници у старом Риму, кој*и су с® бавили ковањем новца, били су строго одељен друштвени сталеж са посебним законима. Кћи ковача новца смела св удати само за мушкарца. који је ирипадао истоме сталежу, а син је морао изучити занат свога оца. Фалсификова* ње новца веома се оштро кажњавало. За такве случајеве била је предвиђена ка« зна смрти на ломачи. Чувара казпионе» који би дозволио да му побегне који фалсификант новца, казнили су такође смрћу. Целокупно имање фалсификатора власти би заплениле. Конфискација се изврт^ила и онда, кад власник куће у к °ј°ј је становао, ниЈ *е имао ни појма о „пословима" свога станара. Овим строгим прописима хтели су присилити кућевласника да пази на свога станара и његов рад. Осим тога Ј *е сваки роб, који јв проказао фалсификатора. добивао слободу и постао римским грађанином. Ако је проказивач био слободњак, добивао јв полсину заплењенога имања и различне привилегије. Упркос свима овпм мерама. ниЈ *е се у Риму могло спречити фалсификовање новца. ПИСМО СТАРИХ КИНЕЗА И ИНКА Пре проналаска писма Кинези су се споразумевали помоћу дугачких узица на којима су на извесним местима били завезани чворови. Према размаку. облику и боји чворова могао је тада прималац да „прочита" овако „писмо 4 *. Сличним чворастим писмом служили су се у старом царству Инка, који су живели у садаШњој држави Перу. 77 мније, овај начин „писменог" саобраћаја иао је касније у потпуни заборав. Досада га јога нису могли одгонетати