Kolo

(11) СУСРЕТ У НОЋИ Кад је изишао иа улицу, Стефаисон је стао, запалио цигарету п дубо!«о се рамислио. Догађај који се малочае десио потпуио га је збуиио. Поготову откриће које је учииио. То откриће је пред портиром прикрио, јер се у последњем треиутку сетио обећања које је дао доктору Враигелу да неће пре времена интервенисати, ако се што деси. Он је можда малопре могао да скине »ео тајанствености са целог до1ађаја, али је радије хтео да послуша докторов савет. Па, ипак открио је нешто но«о. Прошлога пута кад су прегледали просторије, Стефансон се добро сећао, врата купатила била су споља закључана кључем, а изнутра затворена резом. И овога пута кључ је био у брави али врата нису била закључана! Кроз купа*ило се дакле могло несметано ући у собу госпође Астриде! Према томе нестанак непознатог госта могао се објаснити на два начина: кли је госпођа Астрида била сам тај моћни гост или је то био неко други. А, шта би госпођа Астрида радила ноћу у соби у којој је убијен њен муж кад је могла и дању да уђе у собу? Остала је друга могућност: госпођа је чула да се »еко налази у соби. Тај „неко" ушао је помоћу удешеног кључа или калауза из ходника у собу, ту се задржао, и у то је наишла полиција. Госпођа, која је хтела да види ко је у соби, дигла је реЗу у кутапилу, али у исто време је чула полицију у ходнику и — указала помоћ непознатом посетиоцул Вратила се у своју собу и оставила врата од купатила отворена. Непознати је прошао кроз кену собу! Само ко је био тај тајанствени ноћни гост? Неко, кога је госпођа познавала, али ко? Можда Паоло? Или, можда, докт ^р Врангел? Та мисао пала је детективу Стефансону напамет као муња. А кад му је већ пала напамет, почео је даље да је претреса. Стефансон као подицајац држао се стварности. Био је човек од струке и својом упорношћу и енергијом постизао је лепе резултате, вако му је недостајала инспирација једног генијалног аматера, какав је, на привсер, био доктор Врангел. Стефансон је од почетка допуштао да га др Врангел води, иако није знао његове намере. За њега, међутим. цео случај био је прилично јасан. Или се Катфилд сам убио или је био убијен. У овом последњем случају све је указива»о на то да га је убила госпођа Астрида из свог малог револверао И она би стварно била већ ухапшена да се није умешао др Врангел. А зашто се он наједном тако заинтересовао за госпођу 'Астриду? Стефаисон није налазио другог одговора него да се др Врангел зал >убио у лепу Јужњакињу. И. стварно, кад се полазило са тог становишта. биЖо је еве јасно. Утученост докторова, његови загонетни поступци. све је то давало повода сумњи да он жели да госпођу спасе тешке оптужбе. Онај &оји воли, спреман је на све. па и да заташка једну ствар коју закон тако тешко кажњава. Зар доктор Врангел својом гевијалном проницљивошћу не би био у Стању да расветли овај прилично једноставан, по Стефансоновом схватању, догађај, да ]е то стварно хтео? И где ее он ада налази? Свакако у соби госпо1)е Астриде! Али, Стефансон се наједном и сам пренерази због својих смелих мисли. Одакле му, наједном. право да овако суди о човеку светског гласа који је толико пута доказао да му је закон изнад свега? Међутим, ипак. у супротном елучају какво је решење загонетке? Стефансон осети да је у већој недоумици него у почетку . .. Лаганим кораком Стефансон пође према хотелу. После кише ваздух је био свеж и прнјатан, а њему се није спавало. Улица је била пуста. тек ту и тамо по који задоцнели пролазник. На углу га срете Грандињ — Добро вече, Грандине, рече Стефансоц. — Зашто сте напустићи своје место у хотелу Триполис?

виднм ти по очима да ниси пио, него да си се много уплашио". Паоло је, међутим, нервозно продужио: — Мени се мало Ж ) г ри, господине. Позван сам, замислите, на један састанак у поноћи! Зове ме адвокат Боман.

—- Зато што је онај човек изишао, рече шапатом Грандин. — НемоЈте да се окрећете, ево иде иза нас. Детективи успорише кораке као тобоже случајно, у разговору, тако да их је онај, који је долазио иза њих, морао да ирође. — Изишао је још пре пола часа, реферисао је Грандин тихим гласом, и цело време шетао пред Гранд-хотелом. Све гледа горе, у прозоре ...

Гирела Улен. даровита млада филмска тлумица афирмира се са све више успеха. (Снимак: У. Ф. А->

Непознати прође поред њих и не осврнувши се. Ишао је погнуте главе. замишљењ одмереним. војничким кораком. На себи је имао широки војнички огртач француске војске. На углу се нагло окрену и пође истим путем натраг. —- Бивши официр! помисли Стефансон у себи. Пролазећи поред Гранд-хотела непознати успори ход и баци поглед на прозоре зграде. Тада се деси нешто неочекивано. На вратима хотела појави се један човек са шеширом широког обода на глави н подигнуте јачице на капуту. иако киша .није падала већ цео час. Видело се да тај човек прикрива лице. Стефансон га ипак познаде. То је био Таоло. Изишао је био тако нагло. да се умало није сударио са детективом. Стефансон се први прибра. — Ах. то сте ви, рече. — Пријатног ли изненађења! Међутим. Паолу. изгледа. није било до шале. Уплашено се освртао као да се боји да га ко не нападне. — Чудан је свет овде. рече. — И тај пунч је сувише јако пиће. Изгледа да ме је мало ухватило Стефансон помисли V себи: ..Пази. претвара се да је пијан. Не, младићу,

Каже. фали им четврти за бриџ. Ч\дноват је свет овде. — Шта ћете, бањска сезона Све сами бели удовци. породице су на летовању — Треба ми хитно такси Не знам где само да га нађем. рече Паоло осврћући се нервозио, У тај мах непознати се окреиу и пође назад. Грандин мт се нађе бага иза леђа. Како се Стефансон\ учини. Паоло хтеде аа се сакрије иза њета. — Не волим помрчину, рече. — Ни те мрачне улипе . У тај мах угледа страниа« — Убипа! узвикну пригушеним глаСОМл Непознати застаде. У светлости улич не светиљке видело се његово лиие бзбиљно и бледо. Стефансон V трен бка уочи сигуацију» Непознати зашкрипа зубима као дивља звер. а Паоло се муњевито маши џепа у коме му је био револвер. * За такве критичне ситуације био је Стефансон као створен. Као муња створио се између странца и Паола и истовремено довикнуо Грандину да му помогне, Овај шчепа странца с леђа. Али човек, с једном руком, као дивља звер

-ромаи

схд свена Елвесшала -

навали на Стефансона. Хтео је главом да га обори. Паоло стајаше по страни још увек држећи руком револвер у џепу, — Одлазите, рече му Стефансон. Ено такси на углу. Ја ћу овог дивљака већ савладати. Паоло га послуша. Непознати се оти® мао. али су га полицајци чврсто држали. све док Паоло није сео у такси и одјурио. Цео догађај ниЈе трајао више од два минута. И све се одиграло тако ма!новено брзо и немо да нико од ретких пролазнИка ништа сумњиво није примгтио« Непознати се наједном г свим чмирио. Без љутње. као да се ништа није десило. више зачуђен него наљућен гледао је Стефансона и његовог помоћника То лице. истина. било је оштргпс прта. с траговима тешких доживљаЈа али блаже него кад га је Стефансон први пут видео Преплануло лице одавало је човека из јужних крајева — Зашто сте ме спречили да говол рим с господином, запита непознати добрим енглеским Језиком. — Да спречимо екандал. рече Стефансон — С којим правом се мешате у моје приватне ствари? Стефансон му показа полициску значк\, — Полиција! рече етранап без пели- ч ког изненађења. — То сам и мислио. Шта желите ол мене? — Да покажете евоје иеправе. — Немате право да ме легитимишете на улици — Али. имамо право да спречакамо неред — Какав неред? * — Онај други господин машио се за револвер. — То је његова етвар а не моја. — Али ви сте насрн^ла на њега. — Ја? Ви се варате. господине Ја сам хтео само да га изближе иопедам, пошто слабо видим Својом Једином руком непознаги се маши за џеп, Грандин се тргну V страну. вешто извали само табакерл и »ош вештије запали иигарет^ — А шта сала. рече. пошто је повукао један дим. — Изволите с нама у полицију тамо ћете даље ч^ти — Значи. ви ме хапеите? — Видећете. Странан размишљаше тренутак. з онда рече — Добро. Само вае упозоравам да уживам већу заштитг иего што мисли* те и затс нећу да ме водите у полииију као зликовпа. Прво треба да пођо»о у хотел где ћт тек да се легитимишем и да нам покажем своје исправе Отссо сам V хотел ..Триполис". — Познато нам |е, рече Стефамеон. ■— И можемо поћи„ Он је пристао на предлог непознатог зато што Је то на?боље одговарало \ путствима која му јс био дао доктор ГЗрангел, Неколико минута донније сва тројица седели су у мрачном салону госиођипе Линдског. Њено мрачио лице одавало је знаке очигледног нерасположења и негодовања. Кад су ушли. странац збапи са себе огртач. На себи је имао плаву војннчку блузу која је још више подвлачила његов војнички став. Цело његово држање било је самоуверено и достојанствено. „Није ни тако несимпатичан' 4 . помисли Стефаисон посматрајући странпа из ближе. „Изгледа да је навикао да наређује и заповеда 44 . (Наставиће се)

I