Kolo

5

Треаер г. Раденковчћ на липицаиеру Фавора кале. (Онвмци: М. Роглнћ)

зна »тоуадано, да главобоља нвстајв веН послв немолико минута.

Сви ви волите домаће животиње и имате међу њима своје љубимце. Неко воли мачку, неко „фифику" или иитоме зечеве. Али од свих домаћих животиња, коњ је сигурно најдражи и најсимиатичнији. Колико користи људима, то сви знају! А сем тога волимо га као лепу и отмену животињу, дивимо се његовом достојанственом држању и бистром погледу. Посматрамо га на разним местима и у разним приликама: упрегнута у фијакер, у таљиге или знојава вукући шпедитерска кола. Одушевљавао вас је на тркама. Видели сте га у парадном запрегу, али исто тако за плугом и у рату. И поред напретка у техници. у савременом рату коњи и даље играју велику улогу као и у свим ратовима до ' сада. Колико пута сте у старим албумима наишли на фотографије из ратова где су приказани уморни ратници са изнуреним коњима. Коњ, та мудра жћвотиња имала је у ратним походима исто толико заслуга као и човек. Колико је уметника, вајара и сликара одушевила ова лепа и корисна животиња, те ство рили ремек дела. Јер ни код једне жи вотиње снага није толико изражајнз ка'> код коња. А колико ли је гек привла г « но јахање за спортисте оба пола? Јесте ли већ размишљали о томе ко лико је коњ драгоцена животиња? Им» људи који га обожавају, тако да чак тг велика љубав прелази у страст То се могло видети лети на тркама. Дивилп сте се својим фаворитима и бурно им пљескали. Али колико је тек занимљив«. посетити те ваше љубимце зими, на зи мовнику, кад се одмарају и кад су дале ко од оног посла који им је одређен « ка'т су им једини видик пуне јасле Посетили смо ЈБубичево, крај Пожа ревца, где се налази државна ергела. која је у исто време и најстарија ергела код нас. Кнез Милош Обреновић дошао је на добру замисао кад је ово место био одредио за свој летњиковац. Пре свега, удаљено је свега 4 км. од Пожаревца а та кратка шетњ& веома је пријатна. Снежни покривач обелио је пут између дрвореда, а зграда је личи-

понешто каже и да нас упозна са њиховим особинама. Први утисак већ казује, да је мушки пол код коња, много лепши и изразитији. Ту има јако добрих грла, иако су нека сасвим у годинама. Ове кобиле се чувају само за приплод, пошто нису расне. И ту су енглеске пунокрвне и полукрвне, арапске полукрвне (Леукоран I — 1). Кроз штале прате нас џокеји и тренер г. Милета Раденковић. Он има у свакој штали своје љубимце. Проводи цео дан са њима, тапше их и тепа им. Вели да нема верније животиње од коња. Разтовара са њима а они му трептањем својих паметних очију одговарају. Друго одељење ове стаје је „клиника 44 . Ту су будуће „мајке 44 — ждребне кобиле — и оне које су се ождребиле. Напуштамо и ово одељење и прелазимо у најинтересантнију стају: „подмла дак 44 . Н>ему се поклања велика пажња и даје добра нега, зато што се у њега полаже велика нада. Несташни су ждребићи и живахни. Г. Раденковић ову „омладину 44 највише посећуЈе, јер је највише воЛи. Кад је лепо време они се пуштају напоље. Тренер г. Радеиковић одржава сва грла у доброј кондицији (иако их има преко две стотине). Нарочито су пастуви срећни кад их у галопу пројури. Циљ је ове ергеле да се код нас коњарство што више унапреди, то јест, да се изведе она раса која одговара на-

Каф — пупокрвни арапски коњ шим климатским и геренским приликама. Зато се и држе расни пастуви који служе за расплод, па се употребљавају и за опасивање кобила и ван ергеле. М. СТРНАД

ШМ(Т

ла на неки напуштени замак, између оголелих дрвета. Све је беспрекорно уређено: канцеларије, просторије за становање и велике стаје. Постоје три главне, простране стаје, Најпре смо посетили одељење у коме се налазе пастуви. Цео ред коња, дуж једног и другог зида, сваки у својој прегради, са главом у јаслама. Над главом им је окачена табла са именом и бројем под којим су регистровани. Равнодушно нас посматрају својим паметним очима, док из ноздрва бије пара Има ту врло добрих, чак и ретких примерака, као што су то арапски пастуви. :—' пунокрвни и полукрвни (Сиглави II — 39), ; нонијуси, енглески пунокрвни и полукрвни. Ту срећемо позната имена: Ханибал, Нарцис, Весник, Репињер. Овај последњи служи за оиасивање наших арапских кобила. Прелазимо у другу стају. Ту су кобиле. Инжењер Стојановић, управник ове ергеле, труди се ла нам о сваком грлу

НајлепшАг примерак липицанера.

ј ТГ редвече је иримио писмо у пла| I вом омоту. Око њега ширио се благ мирис колоњске воде, Тек што се био вратио кући и затворио за г-*обом врата кад је поштар зазвонио. Овог тренутка кад је писмо примио није осећао ништа. Одмах је познао Вер^и дугуљасти, зашиљени рукопис, сложено „л 44 и неуредне црте на слову .,т 44 . Знао је шта у њему пише. Званично саопштење онога, што се јуче поеле подне међу њима одиграло, у парку, на њиховој уобичајеној клуиици. — Готово — рекла је девојка. — Знај да је свему крај. Де могу и нећу да трпим твоје немогућно понашање. Најбоље ће бити: да ми се више не приближиш. А ја ћу се већ трудити да се не сретнемо. Говорила је полако, и хладно. Гледала му је равнодушно у очи и он је одједном разумео да се у томе не може више иишта променити. Писмо је бацио на свој сто и сео у дубоку фотељу поред пећи. Срце му је узнемирено и гласно куцало док је посматрао писмо које ј *е немо и језиво лежало на столу као неко проклетство. Пред очима лебдео му је сваки његов редак. Равнодушне реченице, уобичајени шаблон раскидања, видео је тачно место запета и тачке са цртицом, које ј *е она радо стављала на завршетку реченице. — Мислим да и сам увиђаш да ја то нисам тако хтела ... Осећао је да и то стоји у писму, та мала недовршена оптужујућа реченица. Нисам тако хтела , .. Него како? То питање га је мучило и горело му ј *е у души док ј *е полузатвореним очима зурио у мрак. Не. Не може да га отвори. При црвенкастој светлости коЈ *а се ширила из пећи, почео ј *е да сањари о лепим прошлим данима. Јавила се и нада. Може бити да га ипак воли, и у писму се извињава за синоћне речи... Али, не. Сигурно само оно пише што ј *е већ ионако знао. Онда ј *е одједанпут устао, пришао столу и узео судбоносан коверат, хтео ј *е да га отвори, али кад је осетио сладуњав мирис кој*и га је потсетио на минуле дивне дане, испустио га је из руке. Све новија питања Су га мучила. Зашто се то тако догодило? Да ли је само он крив? — Боже зашто нисам млађи, — помислио је и горко се осмехнуо. Јер то Је било 'последње. Последња сласт, и лепота. Никада му више неће синути пролеће. ОстаЈ *е му само јесен која га гишти жалосном бојом прошлости. Стао је поред прозора и посматрао влажну калдрму. Са грања су падале ситне ледене капљице, а на зидовима кућа оцртавале су се тамне сенке пролазника. Затим се полако вратио код пећи и спустио се у фотељу. Дуго је тако седео. Сати су брзо пролазили а он није осећао време. Сирена једног аутомобила који је прошао под прозором тргла га је из сањарења. Упалио Ј*е светлост. Писмо је лежало на столу и фина дуга слова привлачила су га као магнет. Није могао више да издржи. Наглим покретом узео је коверат расцепио га, дрхтавом руком исправио хартиЈ*у и нервозно почео да чита. „— Кајем се за све — писала је она. — Била сам луда кад сам ти оне речи ј *уче рекла. Увек, увек само на тебе мислим и срце ми ј *е страшно празно без тебе. Молим те, драги, опрости ми Чекаћу те у шест на нашој клупици у парч ку. Немој да задоцниш! Не дођеш ли пак, значи да ми не прашташ и да је све свршено .. Писмо му ј *е пало из руке и дубоко је одахнуо. Очи су му се несвесно упутиле зидном сату кој*и ј *е баш тога тренутка дубоко и мелодично откуцавао поноћ ... м. п.