Kolo

ј/1\(л^44Сс

(14) *— Приватне, важне за Паола. Држао сам их у једној сивој ташни. .. — Надам се да ћемо их пронаћи, ре* че др Врангел. — А шта је ово овде? На поду, код врата, ле«ала је једна мала дашчица везана на комадић канава. Доктор Врангел је диже и пажљиво осмотри. — Ово је важно, рече. Злочинап је кхомоћу овога отворио врата, иако имају патент браву. 0* је дашчицу раније наместно између браве и до° вратка тако да се врата нису затворила кад је последњи службеник изишао из собе. После је само повукао канап и извукао дашчицу и врата су се сама отворила ... Чувајте је, Стефансоне, на и»ој мора бити отисака прстију. — Добро, рече Стефансон. Иако ухватимо лице коме припада дашчица, проиашли смо и убицу мистер Катфилда. — Вероватно, рече доктор Врангел ^амишљено. СВЕ ЈЕ СПРЕМНО Стефансон је тога дана имао много посла. Морао је прво да претресе биро адвоката Бомана, да пронађе отиске прстију на дашчици и на стакленој плочи. То му је, у извесној мери, и пошло за руком. Затим је морао да нађе кога од Боманових чиновника. Пронашао је само старог књиговођу, остали су сви етановали ван вароши. Књиговођа се сећао свих клијената који су тога дана били у бироу. Није их било много јер је била мртва сезона. Скоро све је познавао лично, сем једног. То је био неки агент са непокретнрстима. по имеиу Хансон или Јохансон, висок човек четрдесетих година, V смеђем карираном оделу. Имао је, изгледа* неки ожиљак на лицу. На основу тих података полиција је одмах издала потернииу. Као што се могло и очекивати. Паоло је убрзо дошао и свести. У почетку се жалио на јаку главобољу, али уз помоћ лекара брзо се опоравио. Он се није иичега сећао. Знао је само да је отворио десну фијоку, да у њој није вашао документа, да је .отворио леву фијоку, али ни ту није било хартија. Хтео је баш да телефонира Боману, у тај мах задобио је по глави ударац *ако да је изгубио свест. Пошто је био још слаб, оставили су га лекарској нези. Увече, кад су се срели, рече др Врангел Стефансону: — Све је епремно. Време је тмурно м евеже као и онога дана кад се десило убисто. У позоришту се даје исти комад, са истим глумцима. Госпођа Астрида поћи ће у позориште истим аутом и вратиће се кући у исто време. И у хочелу је све епремно. Иста соба, иста поелуга. Опит дакле м о ж е и мор а да успе ... Остало нам је мало времена. Тај Боман нае је задржао. —~ Да, он има своје разлоге. Какве разлоге, рече доктор ВранУел мало раздражено. — Кад би наш Задатак био еамо да одбранимо госпођу Астриду од сумњичења. сад бисмо за то имали најбољу прилику. Јер кра^у докумената није свакако она иззршила... Пре је могао Боман сам то да тчини. Зиате ли где се у то време налазио онај Француз са италијанским именом? — Не знам. Он је напустио хотел око два часа, али не знам где се налазио. — Знам ја. Био је са госпоНом Астридом где и јуче. Сачекао је иред позориштем и извезао се са њом у Кунгало. И још сада се тамо налазе. Оч^кујем сваког тренутка извештај ца ли су се вратили, А сада довиђења. драги Стефансоне Видећемо се вечерас. Да ли су вам живци V реду? Ноћас ћете спавати у соби убијенога. Са задовољством посматрао је локтор Врангел снажни лик и отворени поглед овог хладнокрвног човека. У СОБИ ГОСПОЂЕ АСТРИДЕ Чим Је ттпао V собу, доктор Врангел је одмах уочио да је госпоћа Астрнла иемиттна и узбућена- То више ни|е била она хладна, светска дама размажена

луксузом, којој је било све сасвим свеједно па чак и то да ли је окривљују због једног страшног дела. У њеном салону није недостајало ништа што чини луксузним апартмане једног првокласног хотела, али се одмах видело да се онај ко ту станује не осећа најпријатније. Ствари су биле разбацаие као да еопетвеница намерава сваког тренутка да отпутује. И само њено држање било извештачено, неискрено. Све је то доктор Врангел уочио али се нравио да иишта не види. Поздравио је, као и обично. пријатељски љубазно: — Добар дан, госпођо Астридо- Драго ми је што вас затичем живу и здраву. Надам се да вас нису савладале црне мисли. Треба с вама да свршим једну ствар ...

-ромац одсвеиа Елвссшада -

смрћу мог покојног мужа. Вама сам признала, шта бих била могла да урадим,. али злочин нисам извршила нити у њему учествовала. Као што и ви верујете, умешао се случај. Али увиђам да тешко могу доказати своју иевиност, кад би ме полиција ухапсила ... — Може и то да се деси, прекиде је доктор Врангел. Или боље рећи изгледа да ја нећу моћи дуже да спречавам да вас не ухапсе. У почетку су рачунали с две могућности. Једна је ... Госпођа Астрида показа прстом на себе и доктор Врангел само климну главом.

Љупка п даровита млада филмска глумица Ангелика Хауф.

(Снимак: Терафилм)

— Изволите, радо ћу учинити^ све што од мене тражите. — Бићу кратак. Скоро ће позориште д р почне и ја вас нећу дуго задржавати. Доктор Врангел извади из цепа неку хартију и продужи: — Морам да вас упозорим, госпођо, да се ваш положај за време моје отсутности погоршао. Адвокат Боман тврди да је пронађена још једна хартија од вредности која се налазила код покојног Катфилда у тренутку његове смрти. То значи, стварно, да је украдена већа количина хартија Од вредности. Госпођа Астрида је поћутала тренутак, а онда запита; — Да ли сте, господине докторе, за време свог отсуства говорили са многим мојим непријатељима? — Нико вас од оних са којима сам разговарао и не познаје. — Извините, нисам хтела да повредим вашу осетљивост али ви и сами знате у каквом се положају налазим . ,. Полнпија верује да ја имам везе са

— А друга да је по среди обично разбојништво са убиством. Међутим, данас се појавило нешто што чини могућом и трећу претпоставку. Ви знате шта се десило с Паолом? — Не, не знам. Да му се није десило какво зло? ДоКтор примети да је задрхтала. — Не. није. Али ви имате слабе нерве и не бисте умели да ее цржите пред судом. Паоло је жив и нема опасности по његов живот. Сад морам да вам поставим једно питање као еудија, без обзира на пријатељске осећаје које тајим према вама. Ако код првог злочина нисте знали ко је извршилац, сумњате Ли сада на кога? — Не, ни на кога, рече госпођа Астрида чврстим гласом и ртворено ногледа доктору Врангелу у очи. — А када бисте знали да је у питању ваш неки пријатељ, да лв бисте одали? — Не, одговори она иао тако одлучно. — Чак ни онда кад бисте зиали да ћете ви бити ухапшени? —- Чак ни онда. — И никад му ис бисте пребацили? — Никада. —- Ни у четири ока. —- Ни тада. Неколико тренутака у соби је вла* дала тишина. Затим доктор Врангел нродужи суво и пословно: — Сем поменуте две могућности може се претпоставити да злочин није извршен само из користољубља иего и из других неких побуда. Поред хартија од вредности убијени је имао код себе и неке важне исправе без материјалне вредности и прмоћу њих могли бисмо да уђемо у траг злочинцу коме је можда било много стало да тих докумената нестане. Ти документи су стварно данас на тајанствен начин нестали . , . — А какве везе има Паоло са том ствари? — 1Бега је онај коме је много стало до тих докумената у бироу адвокага Бомана напао и документа однео. — Да ли је Паоло повређен? Да ли је познао нападача? — Повређен. као што вам рекох. ни« је. А нападача није видео. — Ах! Драго ми је што се Паолу ништа није догодило. — А знате када се то све десило? Тачно у четири часа био сам код шефа полиције. Нешто допније је телефон зазвонио . — Дакле, десило се п о с л е четири часа, запита госиођа живо. — Вас врло лако могу навести да говорите оно што жели онај који вае испитује. Разуме се, п о с л е четири Или тачније речено, у четири и двадесет. Где сте ви били у то време, госпођо? — Била сам на излету ван вароши. — Између четири и пет седели сте у ресторану у Кунгалу и пили сект са содом. је ли тако? — Па. зашто питате кад знате! — Зато да вас упозорим да запамтите свој алиби. — И ја? — И ви, Нападач иетина. није жена, али је непознат, и полинија је у неизвесности. — Ипак. ви мора нешто да знате кад вршите толике припреме, рецимо ово с позориштем, са собом у којој је убијен мој муж и друго . . — Да. ја желим да реконструишем целу ону ноћ, све оно што се догодило те ноћи око једанест часова, кад -је злочин извршен. Можда ће и на злочинца пасти траг светлости .., Свакако сте већ добили улазницу за позориште? — Да, добила сам. — И обући ћете исту хаљину? — Да. већ је спремна. -— После претставе чекаће вас кола са истим шофером* Одвешће вас право у хотел. — А онда шта има д» радим? — Поручићете, као в онда, чај са кексом. — И онда? — Ништа више. У соби се смрачивало. Госпођа Астрида покри лице рукама. Плећа су јој задрхтала. она је плакала. Доктор Врангел јој приђе и умнрују« ћи је помилова по косн. — Будите отвореии, рече јој. — Дакле, то је он? Она самр климну главом. ЗАДАТАК ДЕТЕКТИВА СТЕФАНСОНА Детектив Стефансон је вечерао \ ресторану хотела и поручно кафу. Затим је иогледао на свој часовник. Било је тачно девет. Запалио је цигару и до® хватио новине да их прочита. Са доктором Врангелом био је уговорио да св ту нађу у девет и по часова. (Наст^виће с«)