Kolo
5
очаравање прошлости,- блиске прошлости тако присне и драге, која добрим делом још живи у нама и чије успомене освежавају, одувек су биле веома привлачне, а за нас и нашу средину веома важне. У тим евокацијама ми видимо и ценимо уметничке доказе оправданог и вазда умесног континуитеТа, видимо да се и нови нараштаји, маколико се њихове идеје и. животни услови разликовали од старог, умеју да се напајају на изворима који бар у уметности, у књижевности никада усахнути неће. Чича Илијина „Дорћолска посла" један су од оних позоришних комада који ће се још дуго одржати на репертоару снагом и свежином евокације и потпуно успелим дочаравањем атмосфере и обиљем изванредно погођених и датих типова. Најзад, и због тога што је то приказ тако типичног Дела старог Београда. Песма:
„Ој Дорћоле, мали Цариграде! Кроза те се проћи не могаше од ћошака и од ћепенака и севдаха младих, девојака!"
|д,1л/ ОЛС
тачно казује оно што нас толико усхићује када помислимо на тај, сада већ нестали, Дорћол. Комад Илије Станојевића, популарног Чича Илије, први пут приказан у Српском народном позоришту 1908, па обновљен 1922, један је од наших највећих позоришних успеха. Многи наши познати глумци прославили су се баш незаборавним креацијама овог омиљеног комада. И Чича Илија играо је „Папа Наска, али на премијери 1908 године ° В У је улогу поверио Дилету Димитријевићу, а тада сам играо „Барона" Иначе остале главне улоге на премијери креиралИ су Светислав Динуловић (Ђоле), Спасићка (Каја), Турински (Аца Берберче), Перса Павловић (Мариота), Сотировић (жандарм) итд. Доцније један део старих глумаца, са Чича Илијом, играо је даље, али су се и млађе снаге, као Жанка Стокић и Никола Гошић прославили својим улогама. И тако је то ишло годинама, и тако је низ слика старог Дорћола одушевљавала. „Папа Наско' 4 , „Барон", „Берберче 44 , „Мариота 4 *, „Каја 44 , и сви остали тако рељефно и тако „животно 44 приказани типови, живели су на сцени, не силазећи са позорнице. Прво због тога што су и уметнички били истинити и што смо сви у њима, старији и млађи, осетили стварно приказане људе „од крви и меса 44 . Наше људе! Наше славне Дорћолце! > Нама се чини да су они још увек ту! Нама се чини да још данас живе! И
Чича Илија Станојевик, неиадмашни тдумац и аутор сјајнот комада „ Дорћодска посла (Снимци: А. Оимић 3 и приватна својина)
тезге 44 кафу и пиринач, „Ђоле 44 , поштв је давно раскрстио са „рингишпилом", бави се разним пословима, „Барон 44 има концесију за експлоатисање морских риба, а „Аца Берберче 44 вежба се д« постане оперски певач . . . Идеја да се „Дорћолска посла 44 обнове, на заиста занимљив и оригиналаи начии, добро је спроведена и сценски успела. Први чин даје нешто „згуснуто 44 Чича Илијин комад, задржавајућн оно што је у њему бито и што ће учинити да се омогући други чин — потпуно нов. Овај други чин, дело Мићв Димитријевића, даје прилике аутору да своју вештину приказивања наших типова мол«да још јаче афирмира но дв сада. Сем тога у њему се спретно, и бе» иретеривања карикирају извесне нашв мане. У том погледу сцене између „Барона 44 и „Тоше Врдаламе 44 ванреднв еу. Нарочито, пак, треба подвући да је аутору успело да задржи и сам поетични „штимунг 44 , да старе песме ж игре унесе у данашњу атмосферу и де комад заврши можда мало меланхоличним, али свакако прикладним поетичним ефектом у коме долази до изражаја „жалба за старим Дорћолом 44 . Овакав крај, потпуно логичан, ствар« заокругљену целину. Режиски и глумачки комад је потиуно усиео. Музика г. Крстића, компонована још за Чича Илијин комад, складно донуњује евокацију. Декор г. Рај« ковића укусан је, али би могао бити више „дорћолскији 44 . Од глумаца највише су се истакли гђа Паранос (Мариота), г.г. Танић (Папа Наско) и Цветковић (Барон). Они су, кратко речено, неодољиви. Креације како се само пожелети могу! Али, грешили би када нв би подвукли и игру свих осталих учвсника, гђицу Веру Петрић, гђе Миму ПредојевиК, г.г. Животића, Бранка Јовановића и све остале, не заборављвјући нн „чочеке 44 . Крлтко и јасио: Централа џш кунор бедеж* још Јвдаи уонеж. — бт. —
Лево у средини У истој уло$и, али у друтом чину, „Папа Наско", као а сви остали „дорћолци" прилато%или су се новим приликама и модернизо&али. Нови комад Маке Димитријевића „Дорколска посла", писан у духу неџаборавнот Чича Или/е, прика&ује се са великим усџехом. Слика прикарује живописну тру* ау „ Чочека".
аутор неколико успешних новијих комедија, пре свега „Минута после десет 44 , Мића Димитријевић, одлучивши се да напише „наставак 44 Чича Илијиног комада, пошао је свакако оД ове идеје: „Да су Папа Наско, Барон, Берберче живи они би се у данашњим, разуме с% измењеним ситуацијама, понашали слично онима које је Чича тако пластично дао! 44 Јер, крв није вода и јер „Чарлама 44 није изумрла. Мића Димитријевић, веома духовито, не удаљавајући се од основне идеје и атмосфере, „оживео 44 је све типове Чича Илијиног комада и поставио их" је у данашње време. „Папа Наско 44 није више бакалин, већ продаје „антиквитете 44 , „испод
Лево горе — Јован Танић у улори „Папа Наска'\ на сцени Централе &а хумор, у првом чину.