Kolo

Даровита Мартот Хилшер све се

жи. Адвокат Боман стојао је, леђима окренут и гледао на улицу кроз прозор. Својим широким плећима он је заклонио скоро цео прозор. Доктор Врангел седео је за једним столом у углу и прикрио лице новинама као да чита. Ухапшени човек, коме је могло бити око четрдесет година, стојао је збуњено на сред собе. Езегово надувено лице пијанице са плавим очима и косом боје сламе, изражавало је чуђење. Нестрпљиво се премештао с ноге на ногу. Најзад шеф полипије диже главу:

е -ромаи

I (18) Другипут је разговор био прекинут Кад је доктор Врангел позван на теЛефон. Јавио се детектив Стефансон из по[диције. Ухваћен је, јављао је Стефансон. — Ко? — Човек кога је требало да ухватимо још јутрос. Није било потребно да га тражимо, пао је тако рећи сам у клопку. Ухваћен је у кафани заједно са осталим сумњивим лицима. — Је ли био много пијан? — Као и обично. Што се тиче пијанства могли бисмо да га одмах пустимо, али разуме се, због оног другог задржаћемо га у затвору до сутра. Само. разочараћете се у њему. — Могу да мислим: отисци прстију се не слажу? — Не, не слажу се. — Не мари ништа. Можда ће он знати друге етвари. Он само не сме да сазна зашто се толико интересујемо за његово здравље. — Разуме се, тосиодине докторе. Неће ни имати прилике да сазна, до сутра, јер сада спава као заклан. Враћајући се у салу доктор Врангел је гунђао у себи: — Дакле, отисци прстију се не слазку. Онда је свакако онај други . •. Кад се вратио за сто дочекао га је адвокат Боман испитивачким погледом: — Све у реду. Али, по договору нећемо говорити о пословима. Остатак вечери прошао је у добром расположењу. Кад су се растали, доктор Врангел се упути у парк. Тамо га је у сенци чекао један човек. То је опет био детектив Стефансон. — Тамо су у парку, рече детектив. Доктор Врангел опази у алеји две сенке. — Ко? Један је изгледа капетан Фараче. а други? — Немојте да се изненадите: сињор ЈТаоло! Доктор Врангел се стварно изненади. Он је био уверен да су та два човека крвни непријатељи. А сада они мирно шетату парком као стари пријатељи. — Никад нећу моћи да разумем те јужњаке. Код њ их се осећања мењају као време: час лепо, час облачно. Уосталом, то сад и није важно. Ви сте уморни, Стефансоне, а сутра нас чека тежак посао. Можете да идете кући да се одморите. — А шта ће бити са овом двојицом? — Ништа, видите да мирно разговарају- — А. ако се шта деси као ономад? — То је њихова ствар. Нека се деси. У ПОЛИЦИЈИ Још рано ујутро затекли су се доктор Врангел и Стефансон у полицији. Сам шеф полиције саслушавао је скитнипе похапшене те ноћи. Пошто је саслушао неколико иијаница и просјака, викну; — Последњи! — То је он. рече Стефансон. Доктор Врангел погледа нестрпљиво на ча**овник. — Требало би да сачекамо адвоката Бомана. рече. — Чудим се што га још неада. Уосталом, ево га, чујем му глас... Сав задихан и очигледно узбуђен упао адвокат Боман у собу: — Извините, молим вас. мало сам задоцнио. рече и баци своју кожну ташну на сто. Ђаво нека зна те људе са југа тај њихов морал... — ТЈТта с*» десило. господине Бомане? Атшокат Боман се не осврну на питање локтора Врангела него се обрати право шсфу полипије: — Ви сте примили моју пријаву, госпотине шефе? — Тесам и сада нема разлога да не ухапсим дотичну даму. Да ли су потребн<» исправе све код вас? — Јесу. Али сињор Наоло сада наједном предлаже да се обустави поступак против госпође Астриде. Каже: из породичних обзира- Синоћ је, вели, раз-

•»ОСШ у ШИСЗАЧЕШ-* {.еаик У СРЕЊЕМ ВЕКУ

Када је Александар Велики пошао на велики освајачки поход против Персије, стигоше у Малу Азију гласници персиског краља Дарија и предадоше му једно писмо, једну шибу и један ковчежић са златном лопатом. Писмо је имало следећи садржај: „Ја, Дарије, краљ краљева, крвни рођак богова и сам бог, кажем и заповедам Теби,- Александре, свом слузи: Врати се твојим родитељима, мојим робовима, и спавај у наручју твоје мајке. Шиба нека ти каже да ]е Теби, младом човек-у, још потребан одгој, лопта да се још играш са сво јим вршњацима, а злато сам Ти послао, да имате довољно. новаца и путног трошка за иовратак у домовину, ако ускоро почнете да гладујете. Али ако не послушатп моје заповеди, онда ћу против* Тебе да пошаљем своју стражу, да те ухвате, а онда иећеш више Да будеш кажњен као дечак, већ разапет као бунтовник!" После три дана одговорио је Александар Велики на ово писмо следећим речима: „Краљ Александар шаље краљу Дарију свој поздрав. Жалосно је што ћеш ти, Дарије, тако силан и велики владар и крвни рођак богова, за кратко време да постанеш јадни роб једног малог дечака, именом Александра. Јер ја сада' идем против тебе. не као против бога, већ као против обичног хвалисавца. Од тебе је било врло лакомислено, што си нам показао твоје лепо злато. Ми ћемо се због тога против тебе у толико храбрије борити, како би што више од тога освојили. Јер кала те будем победио, онла ћу бити врло славан, зато што сам победио великог краља. божанског Дарија. А ако ти мене иобедиш. онла ниси извритио никакво велико дело, јер сц заробио само једног глупог лечака. Тво?е сј»м дарове са р^птттћу примио као добар предзнак. Са шибом ћу ударити твоје варваре, а са лоптом си ми наговестио да ћу освојити цео свет. Неколико месеци касније падоше Даријева жена, мајка и кћи у руке победничког Алексанлра, а краљ краљева, Дарије погибе од издајничке руке.

— Па раније ми нису узимали .. ' — Зато су узели сада. Што се ви одмах вређате? Уосталом, имате ли паре да платите глобу? — Па могу ... Сада се умеша доктор Врангел. Поред њега на столу ралазиле су се ства-: ри ухапшенога: стари новчаник и сребрни часовник са дебелим ланцем. ^ — Јесу ли ово ваше ствар, запита. -— Јесу. ■— И паре: — Да•— Седам хиљада? — Да. — Ви сте из Смаланда? — Да. — Колико се дана налазиле у Гетерборгу? — Једно осам. — Где сте отсели? — Код станице. — Сами. — Сам. То јест мој син је самном. Жена ми је остала код куће. — Лепо ће вас поздравити кад чује како се проводите. Колико ( вам је син стар? — Двадесет година. — Ах, тако. Па зар пред њим пијете? — Он је научио на то. (Иаставиће се)

од свеиа елвесшада -

говарао са капетаном Фараче па су дошли до закључка да би најбоље било да се поступак против госпође Астриде обустави. Чудан морал код тих људи! Као да се поступак због убиства може да обуста!ви из породичних разлога! Госпођа треба само да подмири штету из свог дела наслеђа! — Ту се ради о неколико стотина хи,љада, прекиде га доктор Враигел. т- Да, и зато ће она да се одрекне целог свог наслеђа. А њсн пасторак, који је исто тако убеђен у њену кривицу као и ја сам, пристаје зато, да одустане од оптужбе! Она му је изгледа већ предала све породичне хартије од вредности. То је све за мене толико непријатно да не кажем одвратно, да

бих најрадије пустио целу ствар низ воду. Уосталом, ја је предајем полицији па нека она ради шта зна. Адвокат Боман био је очигледно лично увређен. Шеф полиције покушава да га умири: — Немојте се узрујавати, господине Бомане, рекао је он. — Ствар није тако једноставно као што то замишљају чланови породице Катфилд. Постоји основана сумња да је по среди убиство и пљачка, а ја још нисам чуо за случај да убица може да скине са себе одговорност, ако врати упљачкане ствари. Уосталом, треба да саслушамо човека чијем исказу доктор Врангел придаје велики значај... Нека се уведе ухапшени, рече шеф полиције.. Кад се стражар са ухапшенима вратио на лицима свих присутних огледала се тобоже потпуна равнодушност. Шеф полиције, који није слутио да се ту води једна закулисна борба, био је стварно равнодушан: немарно је прелиставао нека акта као да нешто тра-

— Оиет пијаница, рече грубим гласом. — Докле ћу да ратујем са вама? Како се зовете? — Самуел Катберг. — Одакле си родом? — Из Смаланда. — По занимањњу? — Трговац коњима. — Јеси ли био већ хапшен због пијанства? — Јесам. Али овога пута баш нисам био пијан. Био сам само при пићу . . . — Знамо ми то, одмахну руком шеф полиције. — Пет стотина због пијанства и изгреда .. • Адвокат Боман се окренуо и кришом погледа окривљеног. Њему није измакла сличност између имена „Катберг" и „Катфилд". — Можда сам мало више и попио, продужио је недужним гласом окривљени, али нисам ништа зло учинио. Ниса мнеки зликовац, а полиција самном поступа као са убицом. Узели су ми и отиске прстију: —1 Сваком ко дође у полицију узимају се отисци прстију.