Kolo

1/ЈЈШл/ <ЛЛЛ,

У бр 127 донели смо први члаиак г.' Божидара Отевановића под насловом: Васиона — вечита гајна. Не упуштајући се у оонованоет теорије г. Стевановића. доноеимо и други његов чланак коме ее не може оспорити занимл>ивост. ^Ј^Уознато је да се на извесним меш I стима виде ликови аредмета и * иредела, који у самој тој околиви стварно не постоЈе. Та се појава нарива фата моргана. Тако, веле, да су Наполеонови савре« мениии видели и гледали битку на Ватерло-у 1815 г., коју је једна фатаморгава истављала у атмосферскоЈ провидвости. Поч. професор Манојловић причао је о таквом једном физичком стицају, који је он посматрао, у банатској равници, ваиме: видео је у атмосфери камиле и акивотиње па и дрвеће, која ту ни у дадекој околини стварно не постоје. И у новије доба понекад рег^струју сличне појаве, као ону: да су становвици Копенхагена посматрали једног дана једну фатаморгану, која је претстављала Гибралтар с морима. Тако нешто и слично читали смо и у „Колу" бр. 118, у коме се износе разне иретпоставке добронамерних помагача и вопуларизатора науке. Ту се износе миели и уверења да су небеска тела испаравања — пројекције земље итд. Конвретно ту се говорило да острво Нови Зеланд зрачи и даје плансту Сатурн. Како смо и ми проучавали сличне ствари и дошли до сличног уверења, *о смо у својим написима за „Коло" извели своје закључке, а ево разлога н вобуда, поред изнетих и овде наведених: Г. др Брана Петронијевић, професор уииверзитета, одржао је једно предавање на Коларчевом универзитету (14 цецембра 1924 год.), које је штампаио у књизи „Чланци и студије" (1932 год.). У тој књизи (предавању) најиспрПније се говори о планети Марсу; помињу сс ханали, пустиње, оазе, језера и вароши, ва се између осталога каже: „Више канала често се сусрећу, од* восио полазе од појединих тамиих обичио округлих пега, које иеки држе за Језера а други за вегетацијом покривене ©азе у пустињама (астроном Ловел. највећи поборник идеје о вештачким кавалима, држи да се у тим оазама нала$е вароши). Има канала који пролазе и кроз тамИе пределе Марсове (овакви тамни предели или су плитка мора, која лети потиуно пресушују, или су шуме и др.). Понеки каиали су двоструки тј. сафтављени од два паралелна канала. Ма да је тешко наћи макакво друго фбјашњење за побројане правилности Које показују канали, ипак постојање Вравих вештачких канала на Марсу и висока култура становника, који би биЛЧ њихови творци, само је једна претроставка". , Ето једиог малог извода у целости, из Јиоменуте књиге г. др Петроиијевића, >соји ће нам требати, и то одмах. Други научник, А. Данжои, декан 'филоз. факултета и управник опсерваторије у Стразбургу, говори нам слеЈдеће о Марсу: „Марс има годишња доба, а његове >!Оларне области обележене су белим пе)гама к-оје се већ одавно упоређују са Џатим поларпим наслагама жеда. Опа апалогија мало је претерапа бесумње, \)ер се Марсове калоте лети па очиглед ропе тако да сасвим џшчезпу; то су вероватпо само просте паслаге иња. Угасште мрље тропских или умерепих 'рбласти у пролеке и лето зелепкасте су, док у јесеп прелазе у мрку и мркоцрвеву боју. $ар то не потсећа па ра&пе боје патих шума у току паших тодпшњих времена?" „Ја сам 1926 год. видео чак и једну Далу румену пегу чија је боја била као боја винове лозе после бербе." 0 Марсу г. др Петронијевић даље говори да на њему нема Планина. а ако вх и има оне нису више од 2.000 м. Важно саопштење из проучавања г. др бЈилутина Миланковића. професора универзитета, помиње нам у својој књизн ћ др Петронијевић. По томе проучавању г. др Милаиковића, о директној Сунчевој радијацији, ова је јача на Марсу

него на Земљи, тј. да је услед ређе атмосфере топлије „на сунцу >4 на Марсу него на Земљи. О Марсу говоре научнини о следећем: о каналима, оазама, језерима па чак виде и вароши. Виде Сахарин песак, шуме, лозу, и остало: планине високе око 2.000 м, иустињу, плитка мора или језера, која лети потпуно пресушују итд. Ми ћемо рећи, како разумемо и лакључујемо шта је стварно планета Марс, али претходно једна мала варијанта; дакле све се то види на планети, отуда се људи питају: има ли живота на планети? Па ево укратко какве животне прилике владају на Марсу, према чланку г. Данжона, објављеном у чаеопису „Сатурн", од 1937 год., бр. 12. под уредништвом г. др Грујића, професора. „Нигде нисмо наишли ни на један једини свеч који би потсећао на Земљу, било у погледу на температуру, било на састав атмосфере; нигде нисмо напгли воду који је тако потребна за живот, нити на кисеоник без кога животиње не Ј«огу опстати". „Изгледа да је проблем који сам у почетку поставио решен негативно; човек не би могао живети ни на Венери ии иа Марсу сем да понесе са собом ралиху кисеоника, воде и хране". Даље г. Данжон вели да је до данас човек уаалуд тражио на другим планетама себи слична бића. На Марсу, видимо, нема живота; нема људи ни животиња, а има: канала, винове лозе, вароши итд. Па како ово разумети: „И заиста сцектроскопска посматрања, па и најосетљивија, нису успела да открију ни најмањи траг било кисеоника, било водене паре, ниги уосталом ма кога другог гаса". „У марсовој атмосфери нема ни хи-

љадити део кисеоника од количине коЈа се налази у Земљиној атмосфери. Резултати у погледу водене паре нису тако сигурни". Тако вели г. Данжон. Додуше г. др Петронијевић каже другојаче: да на Марсу има воде и водепе паре, па дакле и атмосфере. Ми остављамо њима да расправе спор. али тврђења г. Данжона ближа су нам по времену за читавих 15 година и чине нам се образложени ја. Ако потражимр и треће мишљење г.г. научника. који су проучавали животнс прилике на Марсу, наћи ћемо га баш у самој поменутој књизи г. др Петронијевића, на стр^ 11: „Треће мишљење заступа мој поштовани приЈ *атељ и колега професор г Миланковић По Миланковићу средња годишња температура површине Марсове износи — 17° С. Уопште узев по Миланковићу ноћи су веома хладне. а дани (нарочито на екватору) топли. Хладноћа ноћи (нарочито пред зору) међутим толика је, да она, по Миланковићу. онемогућава, чак и у екваторијалним пределима његовим (где се у току дана температура може подићи на 10° изнад нуле), пе само «иши аргански живот него и саму вегетацију. Разлика између лета и зиме највећа је по Миланковићу на половима Марсовим: дуга топла лета без ноћи и дуге ноћне зиме необичне хладноће. За време дугог топлог лета пак иа половима би се могло појавити биље чије би клице могле презимети дугу поларну ноћ. И то би по Миланковићу били једипи оргаиизми на Марсу". Из свега овога излази јасно да на Марсу нема живих људи ни животиња. Према томе намеће нам се само по себи питање: откуда тамо, оида. канали вештачки, вароши. винова лоза итд. Ко то изгради?

(Снимак: приватна својина)

Случајно сам прошо кро$ малене село, Кад угледах твоје пасмејано лице, Гледала си право, поносито, смело, Несташним погледом љупке девојчице. Немирног сам срца потледо у тебе, Обузе ми душу на мах пека сета И у томе часу нисам позно себе, Неста моје воље и њеног полета. Дрхтао сам телом и ако крио, Изненадни сусрет дарова ме страхом, А кад се освестих далеко сам био. С осмехом на лицу и лаким уздахом.

То је био осмех жељног олакшања, Који увек ирати такве ироније, У којима човек тражи оправдања, 3« слобости срца које маском крије. Ти си добра душа — лудовах за тобом 9 Али ипак нисмо ми једно за друго, Знај да сам се тешко борпо са собом И док свладах српе патио сам дуто. Чујем у мом срцу песму покајања, Јер се ипак једном огреших о тебе, Мисао ме на то још увек прогања, С времена па време кунем самот себе.

Осећаји често све потретпо воде, х 1есто нам се чини да је срећа близу. А кад видпш стварност цео хииос оде> Ко и наше жеље у бескрајном низу. ПЕТАР К. СИМОНОВИЂ

На коју страну да се обазремо да би дошли до одгоВора? Окренимо се Земљи па ћемо дознати шта је стварно планета МарсПо нашим проучавањима и уверењу ево шта је сигурно и несумњиво: Планета Марс је лик у атмосферској ировидности континента Аустралије. Наши докази су следећи: 1) Тамне мрље, које се виде на Марсу то су барушгине континента Аустралије оличеие у агмосфери; 2) Канали, који спајаЈ*у такве мрље, то су ликови од излоканих иривремених барских корита, која за време летње суше саевим пресуше као и оне баре округле и веће по АустралиЈ*и; 3) На Марсу се коистатује два нута мања количина воде него копна; па Аустралија је континенат најсиромашнијн водом од свих осталих; 4) Ако се доиста види нека варош на Марсу, то је несумњиво са Аустаралиског континента; 5) Ако се виде оазе, то су Аустрали-' ске пу,стиње; 6) Језера иа Марсу, то су ликови Аустралиских Ј *езера — Еровог и Торенсовог и привремених бара; 7) Годишња доба на Марсу, то су доба са Аустралије; 8) Оне беле пеге — калоте — кој"с се виде на Марсу, то су ледепе наслаге снега или иња са Аустралиских Ална н Нлавих планина. То су објектн. која дају сателите Фобоса и Дијамога: 9) Оие угасите мрље тропских и умерених области, за које се пита г. Даижон: .,3ар то не потсећа на разне 6 ојс наших шума у току иаших годншљих времена'"'" То су стварно ликови од шума са помснутог континента, а „Сунчево језеро" то је лик Еровог језера: 10) Боја винове лозе, о којој говори г. Данжон. то је стварно запажање у атмосферском огледалу оличења винове лозе „после бербе" иа Аустралиском континенту. Европљани су поред осталих биљака и усева. пренели и винову лозу, која гамо, као и све друге пренете биљке. врло добро успева; 11) Онај пустињскн песак, који се види на планети и који игледа г. Данжону као песак пустиње Сахаре, то Ј'е песак, који се огледа са Аустралиске вели* ке. пустиње; 12) Планине на Марсу, поменуте напред, то су стварно ликови планина оа Аустралије, коЈ *е нису више од 2.200 м. 13) Терминатор — ивица, која одвнја осветл*ени од неосветљеног дела на Марсу, то је ивица сенке од планина Аустралиских. Терминатор је без кривупања зато што су Аустралиски Алии и Плаве плаииие стварио висоравни (без врхова) има само на њима врх већи Кошћушко — дакле пом. планине нису веначне; лед са њих даЈ *е ликове — сателите Марсове: Фобоса и Миамоса: 14) Велики залив (испупчени) то је оличење Аустралиског залива (великог и пуичастог); 15) Мали залпв (мала Сирта, то је ли* ком залив Карпентариски Рачвасти залив); 16) Марс светли сопственим сјајем. одбија једну трећину Сунчевих зракова (Ј *ер је једна трећина Аустралије стварно пустиња); 17) Марс има црвену боју јер се пустињски песак усија и кроз атмосферу се прелама та усијаност и даје црвену боју; 18) Марс има најексцентричнију мутању (после Меркура) зато што је и Аустралија. као континенат. готово наЈ*експентричниЈ *е постављена међу осталим континентима. Једино се за Земљу и Сунце сигурно Зиа и може рећи да нису хипотетичнУ1. Наша Земља приступачна нам је. видимо је. обраћујемо и храии нас. те емо сигурни да постоји, а Сунце, само собом доказУ]'е нам да је стварио звезда, јер видимо њену уеијану масу, осећамо поглоту и видимо светлост. Једино за та два небеска тела знамо сигурно да постоје, несумњиво. Они треба да нам послуже као полазне тачке. у решавању свих проблема из ове научне области. БОЖИДАР СТЕВАНОВИЋ