Kolo

11

мужу у зацоољеништву Заробље.нику бр. 471/10 ОШа^ У1с) Три и по године већ је прошло од нашег растанка, три дуга лета и три тужне риме чеисње и бола без престанка.

-пдл;уА» се у спасење скоро, чекујемо те ја м твоја деца. Гружа М. Ск . БраУ у заробљеииштву (Милораду ш Коки)

Пустот и тмина рарара ми дутпу, туга болно цвета на лицу што нене; све је ,замрло 9 сваки кут живота, све што је некад радовало мене. $нам да и теби пије боље тамо, свакако теже, јер самоћа гушн све акорде среће, што их је некад породични живот створио у души. О, како смо слаба, беспомоћна биЈм, пред бичем судбине окрутним и грубим; но ипак смо јаки^ јер све подпосимо, нада}у11 се бољем и данима другим.

$нам, чекате у самоћи Час радости кад ће доки Дому милом да кренете, ЗоГ ким толко сад чернете. На вас мислим сваке поћи, Тужни дани кад ће про&и, Ал је теже кад дан свапе, Тад и суза за Вас кане. Добром Богу ја се молим Да Вас чува, јер ваС волим. Да нам пружи добро свако: ^дравље, снагу, срце јако! В е л. К и к и н д а

Мала МирЈапа Лучић (Снимак: приватна својина.) Моме татици (Драгану Лучићу, капетану I кл. у заробљеништву)

Избегли смо у село, Где ја учим школу. Мама> деда, Душко, мака, Ујна, ујка, сви ме волу.

Деда неће да му читам, Мака има с мамом посла, Душко иде у Београд, Ујка, ујна, вичу: доста!

Имали смо јуче испит, Добила сам књигу. У њој има лепих прича, Али зато имам бригу.

Где си тата да ти читам Лепе приче златне књиге. Да тн твоја мала Мира С чела гони тешке бриге. МИРЈАНА Д. ЛУЧИЋ ученица 11 разр. осн. шкоде

Оцгозор смну из заробљенитва Слободану Гашићу, Стапања, Трстепик. Недеља је, седох да с' одморим, Узех писмо сину д" одговорим: Добих писмо твоје, мили сине, Цео дан сам пево од милине. А кад видех сви да сте ми здрави, Па и моје здравље се поправи. Богу хвала кад вас срећа гледа. Те вам живи остарели деда. Он вас мале и храни и гледа, Он вам тужним никад бити не да. Драги сине, деди није лако ч Светски рат је, мора бити тако, Па слушајте и љубите леда, Он вас маде и чува а гледа. $наш каква је на мом срцу рана, Тпп године. пије мало дана. Мали сипе, а ја нисам с вама. Сап мн јави јел' ви здрава нана, Са вама је« није ко ја сама. Сад поздрави Миру. малог брата, ДоК ће једном вама мили тата, И поздрави обе сестре сипе, М о \е ћерке драге и премиле, Мта Випка цура велика је, С тбо панка сада достигла је. Алп оца сад у кући нема. Сгари деда мора да вам спрема. Чувај оче моју децу малу, Кад си такву ложивео славу. А сад. сине. све редом поздравп, Ол опа им поздраве достави. Мили сипе сад те тата моли Чим прочиташ ово одговори. МИЛАН ГА1ПИЋ. зароб. бр. 56679, Сталаг ХП-Д, Радна команда Селериш 285

Деспо горе: Група официра спортисга из Офлага XIII Б.

Десно у средини : Једна радна група наших раробљеника

Десио доле: Артилериски официри у Офлагу V Б. (Снимци: лриватна евојина) „

А време пролази нечујно и споро ... Л>убимо те жарко срцем које јеца;

ЈОВАН М. ЋИРИЛОВ. ученик II разреда гимназије