Kolo

ПОШТЛРИНЛ ПЛЛЋЕНЛ У ГОТОВУ

ЦЈЛЈШ

ШВВ

Ц јг ао невестин вео окађен теш; ким мирисом тамјана над плоднИхМ брежуљцима Шумадије, нодрхтапа и 'расплињује се плавичаста летња јутарња измаглица. У даљини већ назиру се ћв.ице гигантск^ наборане земл»е, појављују се шумарци, вочњаци и винргради у нежно.м <; Ј а ЈУ јутарњег сунца. Јутро је над Шумадијом окунаној у роси, нозлаКеној, светлој као девојачке косе, прекривеној зеленилом као краљевским нлагатем. Јутро је над белим селима оживелим у новом даиу. ју-тро које доноси

(Синмцп: А. СимиН) нови рад, нове напоре, муку, али и радост и срећу. Оживела су дворишта, путеви, баште, вочњаци и виногради. Чују се гласови, одјекују ударци секире, фијучу косе, шкриие кола. И овај дан треба проживети корисно и вредно и нани?ати га уз остале на ђердан живота. А земл»а, богата и илодна, као мајка, нуди сокове своје деци и рађа, рађа . .. А с вечери кад сунце иагиње западу и још једном, као талас преко ниске обале, запљусне румеиилом плодне њиве Шумадије, смирај се враћа у села, на ливаде и у винограде. Низ пшроке пашњаке чују се звона овнова нредводника који се са стадом враћају кући, и хује као ехо вечерње молитве уз трепњу пригушених одјека двојница. Тихо, све тише .. . Пада ноћ. Над плодне брежул»ке надвила се тамиа копрена, увија села, прекрива долине. Снев&јте л>уди ? мируј плодна земл.о, ти што као мајка нудиш плодове свои рађаш, рађаш ...