Kult Petra Velikog među Rusima, Srbima i Hrvatima u XVIII veku

102 Мита Костић тишеле_-___________________________Н_КНН_ННННННННЦ___ о нннннц

шао је он оличен у Петру Великом. Стога је цар Петар Орфелину узор владара. Окитио га је свим врлинама које треба једног владара да красе и много идеализовао. Ни у многобројним књигама које је овај писац имао пред собом пишући то своје дело цар ЏЦетар није био такав каквим га је Орфелин приказао. То што имамо у његовој монографији није историски Петар Велики, него је то цар Петар, којега је створила русофилска душа Орфелиновазт као највиши израз свеопштег народног култа личности Петра Великог, који је још и тада међу Србима постојао.

Да напише ту монографију о Петру Великом „на нашем славенском језикје" и потакло је Орфелина — сам каже у посвети Катарини ЦЏ — „одноплемјаних и одновјерних сербских народов желание и мое усердије".

Не мањи обожавалац Петра Великог као просветитеља Русије био је и Доситеј Обрадовић. И за њега је цар Петар „богопросвештени монарх", „премудри и велики цар Петар", „блажени и преблажени велики цар росииски", „бесмртни законодавац и просветитељ росииски, Петар Први и Велики".

За Доситеја нема већег ни силнијег цара. „О свемогући Боже! (узвикује он патетички) дајући царе свету, подај им дух Петра Великог..." Својим реформама он је „велико и блажено име паче свију земледржаца који су пре њега на свету били, задобио, славу народа свога до сами звезда узвисио"'.38

Ти панегирци Орфелина и Доситеја претстављају врхунац култа Петра Великог међу Србима у ХУШ веку, у Х1Х веку тај култ престаје, али Петар Велики остаје и даље у великом уважењу у свим историским радовима почетком Х1Х века, који о њему говоре.

Сомборски адвокат Николај Шимић у својој књизи „Иконостас славних и храбрих лиц, 1807, свој похвални есеј о Петру Великом завршује судом" во всем Петр Велики и император и самодержец всероски достоино називаетсја Отец отечества".39

Карловачки парох Јевтимије Ивановић у слободном преводу на наш језик дела „Новим Плутарх или краткое описание славенеишии људи свију народа (1809 г.) биографију Петра Великог почиње с похвалом „Росија... роди себи мужа, који цели свој род преобрази и славним народом учини", али се даље уз Петрове врлине наводе и његове мане 40

Професор српске гимназије у Новом Саду Георгије Магарашевић у својој Всемирној историји 1831 окарактерисао је Петра Великог као „мужа чрезвичајног духа и сердца који је судбу це-

87 Остојин Т. Зах. Орфелин, 168—175.

88 Дела Доситеја Обрадовића. 5 држ. изд. Београд 1911, 29, 44. 206, 249, 430.

У Шимичљ Н, Иконостас славнихр и храбрљ!хв лицб. Будимђ, 1807, 20,

# Ивановичђ Евт, Новми Плутархв. [ (Будим 1809), 300.