Kult rada

37

: Нова мерила вредности

:ишао је на Југославију као и на друге земље талас ‘■ослобођења, затим бујица револудије, и изгледало ,је да се апсолутна слобода ближи и остварује. Ко •се не сећа ђачких совјета, разредних већа, одбора, депутација, протестних зборова, бурних поворка? -Али све то није било напор, није захтевало жртве* није представљало борбу. То се изливао сувишак даха и гласа притиснут за време рата. То се повело за примером са стране, без непосредног узрока, без 'одређеног смера. Изазван спољашњим догађајима, ираћен аутоматски, без организације, без дисциплине, покрет за слободом није могао оставити никаква трага за собом. Зато се код нас „еманципадија” омладине ггојавила као распуштеност, а место слободе дошла је анархија, бар у оном делу •омладине који домаћим васпитањем или учеш'ћем у којој културној установи није добио један шзвестан смисао за ред.

Ако бисмо за идеју дисциплине хтели тражити ■ослонца у примерима са стране и у политичким дотађајима, као што се при свршетку рата то чинило ,да би се оправдала побуна против дисциплине, видели бисмо да су времена потпуно измењена. 1918. и 1919. на свима странама прокламовало се шраво народа да располажу својом судбином, право ‘националних мањина, право радничке класе да каже своју реч у односима са капиталом, опште право тласа, осмочасовни радни дан. Данас у неколико земаља Парламенти немају никаква угледа, насиља •се врше на скоро свима границама, беспослица туче милионе радника, док је радно време продужено ‘на 10 и 12 часова, Русија, пре нада свих бораца ■ за слободу, у тешким мукама обнавља свој живот и поступно се враћа у старе оквире. Нико не тшмиње реч слобода, и на више места се јавља нов шоклич: дисциплина.