Kult rada

ђења производње и друштва. - Сељаци, занатлије, чиновниди и у опште економски слаби, удружују се у кооперативе где се солидарном прбизводњом и потрошњом одупиру превласти крупних капитала и избегавају терет једне рђаво организоване продаје. Разна.удружења за међусобну помоћ умањују друштвену неједнакост и пружају све већем броју људи материална и умна богатства и услове за личну културу. Данас све државе које су успеле стећи поверење својих грађана удружују мале капитале својих поданика за извођење великих радова о којима нису могле сањати раније цивилизације. На пољу удруживања има много да се ради у нашој средини. Оно што већ имамо није ни довољно ни добро. Наше земљорадничке задруге су организоване врло примитивно. Рђаво вођене (од невештих, а често и непоштених људи), малобројне и разједињене, оне имају слабу куповну моћ и незнатан трговачки и друштвени домашај. Радничке организације су слабе и разривене политичким зађевицама. Оне су међутим за свако друштво одличан елеменат реда и важна средишта народног културног развитка.

Напредовању наших економских и културних заједница смета у велико сам наш дух. Ми Југословени (бар Срби и Хрвати) показујемо прилично смисла за краткорочно удруживање ради забаве, весеља и трошења. Али се врло тешко удружујемо за дуготрајан рад на неком продуктивном послу. Знамо колико је било тешкоћа да се дуже времена одржи многа наша заједница, ма од ње имали најочигледнијих користи. У том погледу мораће врло велики напор да се учини, и то без велике наде на брз успех, јер ту је у питању читава психологија нашега примитивнога и недисциплинованога света. Нови нараштаји морају се сами подвргавати раз-

Култ Рада 4

49

Нови методи рада