Kult rada

60

Култ Рада

снаге, времена, памети и новаца које на тај начин немилице расипате?”

Сељак не рачуна време и снагу. Он броји само новац. Ако јаје може продати у варош за динар, он га неће у селу дати за четири и по гроша, а заборавља да ће бпанака подерати за много више. За њега је изгубљено само оно што потроши у готовом: радна снага, мисли он, не стаје ништа, а месо од човека се не једе... Кад би, пак, један индустријалац обрађивао своје сировине истим начином, на који се данас ради земља, он би врло брзо банкротирао.

Па ипак, од земљорадње живи највећи број наших суграђана. То се може објаснити бедним животом који воде сељаци, неуморним радом, претераном штедњом. Кад би земљорадник „пустио руку” и трошио као варошанин, он би убрзо пропао. Али варошанин не пропада поглавито зато што уме боље да ради, што располаже већим бројем комбинација, лаћа се више послова у исто време, штеди напоре, економише са куповином, уме да прода. Осим тога, у градским пословима нема оног ризика рђаве године, поплаве, града итд. који дави земљорадњу.

Организоватн земљорадњу значи у првом реду избећи све слабе стране тога занимања у упоређењу са индустријом. Организовати значи, затим, пронаћи најбољи начин да се земља обрађује, уносећи у употребу научне. проналаске, не само у механици већ и у људском телесном раду.

Мн овде не можемо улазити у појединости организације рада, али ће нам бити допуштено да како самим земљорадницима, тако њиховим помагачима, агрономима, економима, шумарима, учитељима, свештеницима, скренемо пажњу на напоре који се чине у модерном свету у правцу паметнијег искоришћавања људске радне снаге. Они ће већ