Kult rada

61

Нови методи рада

умети пронаћи мале реформе које се могу увести у свако сељачко газдинство, које не стају много новаца и не захтевају нарочиту стручну спрему. Чак верујемо да би сами отреситији сељаци, кад би се загледали у свој посао, умели наћи пуно појединости које се могу изменити.

Нужно је, најзад, да се сељачко газдинство једном схвати као једно предузеће за производњу, а не као средство за исхрану чланова једне породице. За сада наш сељак производи скоро искључиво за личну и породичну потрошњу, и износи на пијацу само један незнатни део свога берићета: 10 —15%. Замислите једнога хлебара који би месио само за своју породицу! Или сетите се животиња које целог дана тумарају само да се исхране. Модеран човек ради мало за себе а највише за друге, и сви други раде за њега. У томе је цивилизација. Тако се долази до високе материјалне и духовне културе.

Да би више продавао, сељак мора више производити. А да би више производио, сељак се мора ослободити заблуде да му сопствено породично газдинство мора дати све врсте животних намирница: жито и кукуруз за укућане, пићу за стоку, маст и месо, млеко и сир, вино и ракију, чак вуну и конопљу. Било је време кад је сељак производио у кући све осим соли и гвожђа. То је прошло, и сеоско газдинство ће се морати све више специализовати у појединим гранама земљорадње и сточарства, тражећи од других, у вароши или на селу, да га снабду осталим потребним производима.

Организовати значи, дакле, и то: усавршити се у једном или у неколико облика производње а за остатак се обратити онима који су у својој грани постигли највећи успех. Ови последњи производе јевтиније, па јевтиније могу и продати. Разуме се да специализација у земљораду и сточарству не може ићи тако далеко као у индустрији, али се