Kult rada
ници. Они се инкорпоришу у цивилизацију као радници у 19. веку освајају је, привлаче је себи и улазе у њу као маса, као класа. То је новина нашега века.
Сељак се диже као такав, као целина.
Може се навијати, извијати и увијати колико се хоће. Може се дискутовати о томе је ли сељак класа или професија, или сталеж. То је споредно. То је забава теоретичара. Испред свега стоји чињеница: Човек изван цивилизације сељак хоће да буде у њој. Хоће он да се његов рад призна као најтежи а по достојанству раван умном и другом телесном раду. У тој својој тежњи, сељак наилази на сметње, на противнике и крвнике. Сметње су велике. Противници су многобројни, крвници су немилосрдни. Презирали су га. Сад га се боје. Боје га се сви свештеници, слуге и поклоници Капитала. Капитал данас влада као цар самодржац, и његова је свита одабрана и војска многобројна. Према њему је обезоружани и несложни Рад. Ко то не види, слеп је. Ко то не признаје, луд је. Зато Сељак, који је мудар, мора тражити савезника у борби против Капитала. Први му је савезник Радник, најприроднији и најсигурнији.
Први Мај раднички празник. Нека звон звона и на сељачкој цркви!
Јован и Ханс немају исту веру, али се боје истога Бога. Сељак и Радник се разликују и по уму и по друму, али им је заједнички непријатељ Капитал, и заједнички Бог Рад. Нека, дакле, и један и други буду радосни на првомајски дан. Радник ће скрстити руке, тако он данас објављује своју снагу. Сељак нека буде оран и весео и нека преко тица небесних пошаље свој поздрав браћи радницима у вароши. Раднице и Сељанке нека се заките црвеним и зеленим цвећем, јер су црвено и зелено боје које се дивно допуњују.
71
Нова славља