Luča Mikrokozma

ХМ

Осуђено изврше сужанство

И пренесу чрез јудол плачевну Смртни отров теготнога ропства: Мог закона последоватељи Враћају се у прво блаженство; А закона цара злочестога

У ад иду слјепи приврженци

У мракама вјечног риданија“.

Осим тога на једном ранијем месту Његош и директно тврди да је само побуна Сатанина учинила те је Бог променио свој план:

„Мрачни владац ада неситога

И заточник из раја прогнани,

Да су могли, бесамртни дусн Твога плана постић величест5; Ада име би вјечно остало, Ничтожношћу нијемом засуте. Смрт би на гроб његов очајала, Не би Адам своје легионе

У окове смртне оковао

И на жертву себе преда с њиме Ужасима... смртним насљеднима“.

Даљи детаљи силаска Адамовог на земљу н његове судбине на њој не спадају више у филозофију већ у религију, т. |. у мит, и не могу нас ин-

тересовати'). Д-р Бранислав Петронијевић

9 Интересантно излагање тих детаља наћиће читалац у поменутом делу г. #. Велимировића (чл. ТУ, „Изгубљени рај“). Морам међутим нарочито истаћи, да је мишљење Велимировићево (изражено на крају ТУ те главе), као да Не по Његошу н пакла напослетку нестати, погрешно. На овај погрешан закључак дошао је Велимировић само зато што није узео у обзир најважнију мотивацију Сатанине побуне (метафизичку мотивацију његову). — Нешто скраћена, објављена је ова студија у часопису Мисао ове године.