Luča Mikrokozma

и и и

ПОСВЕЋЕНО Г. СИМИ МИЛУТИНОВИЋУ

(НА ЦЕТИЊУ 1. МАЈА 1845.)

Да, свагда ми драги наставниче, Српски п'јевче небом осијани, Задатак је см јешни људска судба Људски живот сновиђење страшно ! Човјек, изгнат за врата чудествах, (Он сам собом чудо сочињава: Човјек, бачен на бурну брежину. Тајном руком смјелога случаја, Сиромашан, без надзиратеља,

10 Под влијањем тајнога промисла —

о!

Он се сјећа прве своје славе, Он снијева пресретно блаженство, Ал' његови снови и сјећања Крију му се јако од погледа,

15 Бјеже хитро у мрачним врстама У љетопис опширни вјечности; Само што му тамнијем проласком Траг жалости на душу оставе,

Те се трза бадава из ланца, 20 _ Да за собом проникне мрачности.

Човјек, бачен под облачну сферу, Прима л' овдје оба зачатија 2 Је л му овдје двострука колевка г

23 колевка.

ЛУЧА МИКРОКОЗМА