Luča Mikrokozma

ЛУЧА МИКРОКОЗМА. Е:

Заклињао душом запаљеном, 55 Да ми свету открије таину: Али га је творац украсио, Велику му књигу отворио, Да твар слави творца и блаженство, Ал' да човјек на ње листу чита 60 Ништавило прекомјерно своје»

(С внимањем сам земаљске мудраце

Вопрошава о судби човјека, О званију његовом пред богом; Но њихове различне доказе

65 · Непостојност колеба ужасна: Све њих мисли на једно сабране Друго ништа не представљају ми До кроз мраке жедно тумарање. До нијемог једног нарјечија,

70 До погледа с мраком угашена.

Сном је човјек успаван тешкијем,

У ком види страшна привиђења,

И једва се опред јелит може

Да му биће у њима не спада. 75 Он помисли да је неке путе

Од сна овог освободио се;

Ах, његове пр'јеварне надежде!

Он је тада себе утопио

У сна царство тврђе и мрачније 80 И на позор страшниј сновиђења.

Хитрост му је и лукавство дато, Само теке да је член достојни

77 преварне; 80 страшни (страшни било би набисано «трашнињи) страшниј.

24