Luča Mikrokozma

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

На земаљски сајам несмислени; Воље му је основ положена

85 На крилима непостојаности; Жеља му је страстих ужаснијех Побудитељ, руковођа слјепи; Злоћа, завист, адско насљедијеОво чојка ниже скота ставља,

90" Ум га опет с бесмртнима равни!

У временом и бурном жилишту Човјеку је срећа непозната; Права срећа, за ком вјечно трчи, Он јој не зна мјере ни границе; 95 Што севише к врху славе пење, То је виши среће непријатељ. Наша земља, мати милионах, Сина једног не мож' вјенчат срећом Самовлацем кад постане њеним, 100 _ Тад наздрави чашом Херкуловом.

Наше. жизни прољеће је кратко, Знојно љето за њиме сљедује, Смутна јесен и ледена зима;

Дан за даном вјенчаје се током, 105 _ Сваки нашом понаособ муком.

Нема дана који ми желимо,

Нит' блаженства за којим чезнемо.

Ко ће вјетар луди зауздати

Ко л' пучини забранит кипјети. 110 Ко л' границу жељи назначити

У чојка је један храм воздигнут Зла обитељ туге и жалости;

99 Самовладцемљ.