Luča Mikrokozma

Ој

и.

ЛУЧА МИКРОКОЗМА.

180

185

190

200

Мирови ли ал умови били,

Све прелести смртне и бесмртне. Што је скупа ово свеколико,

До општега оца поезија

Званије је свештено поете,

Глас је његов неба влијаније,

Луча свјетла руковолитељ му, Дијалект му величество творца,

Дивни пјевче српске народности, Бич си судбе веће испитао, Свијет жељи не зна угодити. Судба ти је и моја позната; Мислим, нејма подобне на земљи: До вратах сам изника Тартара, Ад на мене са проклеством риче, Сва му гледам гадна позоришта; Ал на судбу викати не смијем Надежда ми вољом творца блиста!..

Ја од тебе јоште много иштем: Да поставиш у пламтеће врсте Пред очима Српства и Славјанства Обилића, Ђорђа и Душана, И још кога српскога хероја; До прогрмиш хулом страховитом. На Вујицу, Вука, Вукашина, Богомрске Српства отпаднике; Злоћа њима мрачи име Срба, Тартар им је наказа малена! —