Luča Mikrokozma
ЛУЧА МИКРОКОЗМА
30
40
45
50
Мучећи га стравом погибије, Док га баце у бездну кипећу. Бог убио ту беспутну силу Која твоје попире законе, Која пуни мраком и ужасом Наш оризонт и нашу судбину!
ноћ, страшном буром разјечану, Сину мени зрака пред очима
И глас зачух кано глас ангела: „Ја сам душе твоје помрачене Зрака сјајна огња бесмртнога; Мном се сјећаш шта си изгубио. Бадава ти ватрени поете Сатварају и кличу богиње:
Ја једина мраке проницавам
И допирем на небесна врата.“
Пој ми дакле, бесамртна твари,
Страшно твоје с неба паденије И времено твоје заточење У јудоли туге и жалости: Каква те је сила нечестива
Да сагрјешиш богу превластила,,
Да вјечнога попиреш законе Што је јарост бесмртнога творца На зло твоје толико ражегло» Причај мени тужну твоју судбу!
Ах страшнога твога паденија,
Ах ужаса што смртне постиже ! Тужнога смо мученија жертва Рад патубног тога преступљења !.
54 преступлени.