Luča Mikrokozma

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

55

60

65

70

75

'80

Забораве сан те обузео,

Те си прво блажено битије

И источник бесамртне среће, Рајска поља, вјечито блаженство, Животворни поглед створитеља Заборави несрећној предала.

Истргни се, искро божествена,

Из наручја мрач е владалице, Подигни се на свијетла крила, Распали се пламом бесмртности; Скини мене са очих мојијех Непрозрачну смртности завјесу, Тупе моје отргни погледе

Од метежа овог ништожнога, Уведи их у поља блажена,

У творењем освештаном храму,

Да опширну видим колијевку

У којој се вјечност одњихала, Из које је у крила удрила,

У бескрајни простор улећала, Од свачијех скрила се погледах До једнога који све прониче,

У опширно светилиште бића,

Ђе с' рађају сунца и мирови, Ђе вјенчано биће с зачатијем, Ђе се дуси бесмртношћу крсте.

Поведи ме у небесна поља,

Да погледам блажено жилиште Ђе си и ти никла и живила, Сљедујући стопам архангела

80 безсмртносну;