Luča Mikrokozma

12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Потапају простор и мирове! 115 Да! искра је свјетлост породила,

Океан су капље саставиле:

Свети творац величеством сјаје

У искрама како у сунцама,

У смртнима ка у божаствама,—

Све му скупа свемогућје слави!

Шест небесах коловитних пр јеђем,

Шест мл'јечнијех прелетим путовах, Вељу сферу играјућих шарах, Који вјечно свијетла движења

195 У правилним колим' извршују Која им је рука свемогућа Начертала пресветом мудрошћу. Ах ти, тајно богу тек извјесна Састав ове пресилне машине

130 Која креће безбројне мирове!

Пет небесах неподвижних пр'јеђем Сљедујући зрачици идеје, Бесконечно видим овдје царство Величества, постојанства мирах :

185 Простор им је шири растојања, Нег подвижним много свјетовима Ал се виде зраком облачени, Како морски велики острови, Кад их зима снијегом обуче,

140 Те их пловац из даљине гледа.

115 светлосте; 119 свемогуће; 121 и 181 пређемђ; 122 млечијехђ: 124 Кон Б која Ј; 127 мудросћу; 129 Саставђ Б Састав" Ј; 138 видим Ј] види Б.