Luča Mikrokozma

Ме А аи Тао ја бета

ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Устав" полет, искро божествена! Круг смо давно прешли возможности : Небесне су прешиљасте зраке, Могу врједит смртноме погледу; 145 _ Небесни је простор бесконечан, Вообраза сила деликатна. Кћи небесна услиша ми молбу, И на дес о круг полета сави Пут једнога мира великога, 150 _ На свјетлом му бр'јегу починемо,

Свјетлошћу ми вид очих поражен

Величеством његовијем чувства,

Те ја паднем на бријег кристални

И затворим очи са рукама, 155 _ Не смијем их отворит никако.

Чујем гласе бесмртне музике

И небесну њену армонију,

Која сладост благодатну лије;

Глас њен моју душу забуњену 160 Божественим стреца електризмом.

Док ме неко за руку дохвати

И позва ме пријатнијем гласом: „Диг" се, твари општег створитеља, Те ти хитре наслађуј погледе

165 __У предивна створенија божја. Пред великим претпријатијама Нек се крије име опасности. Сви свјетови без очих су мрачни.“ Ободри ме син бесмртни неба

170 _ И справи ме на бр'јег непознати.

144 вредит': 150 брегу; 151 Свфтлосћу;