Luča Mikrokozma

ју ден

Јама

ЛУЧА МИКРОКОЗМА.

85

90

95

100

105

Ток је њезин бесмртна идеа, Ње брегови од чиста рубина Од рубина хиљаде мостовах

У правилне над њом стали дуге; Сви редони гордијех фонтанах Који скачу у небесна поља,

Од ње иду, у њу се повраћу.

(Славословни ликови ангелах,

На безбројне хоре, легионе Усијати у блажена поља Расхорена слаткогласијама

И химнима вјечите љубови, Уживају бесмртну насладу Коју смртни не зна вообразит. Легиони опет неизбројни,

На уредна јата разасути

По небесној благодатној сфери,

Њихајућ се на зефирна крила,

Поју пјесне вјечите љубови.

Ах красоту небесног војинства Смртни никад постићи не може! На свакоме лицу ангелскоме Совршенство блиста створитеља И прелестна божја поезија;

На њихова копља и стријеле

И свијетле војничке штитове

110 Клизају се играјуће зраке.

115

На средини непрегледне равни

Крута се је гора узвисила: Основ јој је од чиста рубина А сва гора маса брилијантна. Величину горе тронодржне