Luča Mikrokozma

- 24 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

И преливе њезине свјетлости

Сви погледи и воображења

У поњатност довести не могу:

Ова тајна високог промисла 120 Непостижна стоји бесмртнима.

На врх горе трон се горди виси И планина превјечнога цара Вјечности је овде колијевка: Овде се је она окрунила

125 Светом руком великога творца; Одавде је хитро полећела На опширно царство и господствоОдавде је прва искра сјекла, У предјеле ноћи ускочила

130 _ И свјетлости облик показала.

Овде су се мрске мрачне силе

У комаде грдне раздробиле

И из владе бића избјежале

У жалосно стање хладне смрти. 185 Одавде се са свјетлошћу прва

Свему бићу насмијала зора;

Овде се је бесмртнијем правда

На вјечито царство сачетала;

Одавде ти судба, воља с умом 140 У једноме избијају кључу.

Над високим престолом престолах У воздух се сјајно коло креће, Ка и друга што се кола крећу Над престолма првијех ангелах ;

185 свђтлосћу,