Luča Mikrokozma

45

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

145

160

170

Но слијепе ове владалице Бесилне се одмах поклонише Упорноме своме сопернику. Из хаоса здробљених небесах Дјејателни властитељ небесни Поче мале стварати мирове, Слабима их пунит житељима, Како ће му све покорно бити.

„Ево случај“ — са ужасом крикну —

„(С којијем је смјели владац неба Свемогућства име получио,

Ал' Сатана открива таину!

На опширне небесне равнине Иштем владу да подијелимо

И небеса гала воздвигнемо.

Први закон да природи дамо, Нек се сваки са врховном влашћу На свом небу горди и велича!

„Знам ја силу мога соперника

И његово постојанство страшно, Ал' се кунем свијетлим оружјем

И мојијем непобједним штитом,

Са храброшћу мојијех војводах,, Свим оружјем мога легиона, Искреношћу лика Адамова,

Да намјеру испунит хоћемо

Ал' сви жертва бити благородна: Вјечан покој вјечно је блаженство!--

Вожд пагубни кад ријеч изрече,

Пуну к творцу отровне зависти,

154 власћу; 165 храбросћу; 167 Искреносћу.