Luča Mikrokozma

· Моли Ур вили

ЛУЧА МИКРОКОЗМА

5

15 И његову изгубљену војску, На границе неба доћераше, Угнаше их у бездну неситу Распламану смрдљивом стихијом: Богомрски цар са својом војском 120 У горсћу потонуше бездну.

„Бич праведни свемогуће руке Када угна одметника неба У кипећу пламеном пучину, Онда војнство побиједоносно, 125 Предвођено с два своје војводе, На нас силом непобједном удри, Зајми и нас страшнијем крицима Из небесног блаженог жилишта Трагом нашег злога превласника, 130 _ Злу побједу да с њим дијелимо.

„Свето слово премилосна оца Нас с границе вјечне погибије Свемогућом вољом заустави. Вјерни небу таде легиони 185 У окове тешке и плачевне Све нас листом оковаше јако, На шар мрачни необдјелан неки Нас бацише, да ланце носимо, · Ђе блаженства спомен исчезава, 140 Ђе мрачношћу сфера узбуњена !“

Зла причина и зла предвјештатељ Кад злу судбу. легиону каза, На њихова божествена лица Воцари се ухилење мртво, ·

140 ЂЕ (т. ј. ђе је) мрачносћу.