Luča Mikrokozma

Ба | СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

85 Са дубоким душе покајањем. На њега се с жестокошћу срде Ноелопан, Разец и Аскела И остали многи првијенци Што именом стиднога издајства

90 _ Чест помрачи свога легиона.

„О потчини мени војеводе

Којено је славољубје сл'јепо

И пламена слава брана дигла:

(С согласјем мојим војевати 95 На својега свемогућег творца,

Не дижите гласа против мене!

Погрјешку сам позно грдну позна,

Безрасудно наше заблуђење

И шго важи име свемогући 100 _ Гроб је отпрт наше погибије!

„На огњеној летећ колесници

Пред свануће сан ме лаки стиже:

У њем виђех страшно видјеније

На 'наказу творца разгњевљена. 105 _ Та је сила и гњијев празедни

Моју тужну заблуђену душу

Уплашила и оледенила.

Страшно бјеше луду преступнику

Свевишњега оца могућега 110 Обучена :њевом погледати!

„Посл'је страшна његова карања, Кога небо јошт виђело није, Легиони два вјерне војводе .. Забуњена погнаше Сатану

86 жестокосћу; 97 поздно.