Luča Mikrokozma

56 - СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

О тучном их своду разбијају.

Кад волкани смрадљиво дихање

'У утробу распаљену врате,

За њима се ужасне пропасти 170 Пуне дима и плама отворе.

„Сви брегови кипеће пучине

Брдима су честим засијати,

Но голијем, вида плачевнога;

Из њих бију стравични волкани 275 Који жедну и мрачну утробу

Пуне гадном смјесом океана

И опет је на мрачну пучину

Океана истога морскога

Бљују с јеком крупном и ужасном 980 У облаке дима и пламена.

„У тартару, царству хулитељах,

Природа је све ужасе своје Са јарошћу највећом улила; Природа је тамо поселила

285 _ Сва страшила у безобразију, Те бјесују и за жертвом ричу У мракама по гадним волнама. Тамо хидре страховите фиште Многоглаве на велика јата

290 _ Дигнутијех над пучином главах.

„Тамо мрске без броја ехидне Из простране и жедне утробе Дижу мукле и плачевне гласе; Химере су тамо и дракони

283 лросћу.