Luča Mikrokozma
56 - СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
О тучном их своду разбијају.
Кад волкани смрадљиво дихање
'У утробу распаљену врате,
За њима се ужасне пропасти 170 Пуне дима и плама отворе.
„Сви брегови кипеће пучине
Брдима су честим засијати,
Но голијем, вида плачевнога;
Из њих бију стравични волкани 275 Који жедну и мрачну утробу
Пуне гадном смјесом океана
И опет је на мрачну пучину
Океана истога морскога
Бљују с јеком крупном и ужасном 980 У облаке дима и пламена.
„У тартару, царству хулитељах,
Природа је све ужасе своје Са јарошћу највећом улила; Природа је тамо поселила
285 _ Сва страшила у безобразију, Те бјесују и за жертвом ричу У мракама по гадним волнама. Тамо хидре страховите фиште Многоглаве на велика јата
290 _ Дигнутијех над пучином главах.
„Тамо мрске без броја ехидне Из простране и жедне утробе Дижу мукле и плачевне гласе; Химере су тамо и дракони
283 лросћу.