Luča Mikrokozma

ДУ у да] 4 (| ће

ЛУЧА МИКРОКОЗМА

355

360

365

370

375

380

Тронодржну сву обузе гору,

У виду се уреди вије -ца Правилнога, но дебљином страшна, Па се поче врћет са хитрином

На зефирна разљућена крила

Око трона и горе свештене

Са потреслом преужасном јеком.

Свеколике борбе океанах Које чине са крутим скалама У највећу њихову бјесноћу, Свеколике напоре вјетровах Што се чују на земноме шару Против свијех густијех љесовах Да у један глас могући слијеш, Јек би њихов слаб веома био: Да покаже крупну силу гласа Којим облак витлећи јечаше,

Ово чудно ненадно јавлење Бој крвави на небу прекиде; Сви војници, вјерни и невјерни, К трозу творца поглед обратише, Ма невјерни све једнако хуле Име неба и славе господа; Док свакоје небесно свјетило Теченије своје заустави И свјетлости своје половину Свако врати под пламену круну.

Одједном се облак разјечани У два пола стравично састави; На њима се одједном појави Колесница како сунце св'јетла,