Luča Mikrokozma

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

385

390

395

400

405

410

Хиљадама муњах упрегнута

Те је возе на огњена крила. Свемогући на њој сједијаше

Са гњијевом вооружан страшним: О како му пламени погледи Сијеваху с ужасном љутошћу.

Пушти стр'јелу сјајну и крилату

Из својега алмазнога лука На Сатану, грдна отпадника, На његове мрске легионе; И крилата полеће стријела У огњекој великој колони. Звек његова алмазнога лука, Силну хуку њезина полета Немам чему нигђе уподобит До његовој премогућој сили.

И крилата погоди стријела

На средину војске богохулне.

Ту се с гњевом огњенијем разби: Хиљаде се кроз отпадну војску Од ње страшних разјеча громовах. Цар тартара и његова војска Попадаше на поље сражења, Поражени стријелом вишњега

И њенијем пламом опаљени, Облачени у вјечно црнило.

„Од удара овог свевишњега

Бездне хладне засуге атомом, Које досад име не познаше До сна хладна и тишине мртве,

290 мотосћ; 411 усвевљишнћга.