Luča Mikrokozma

Ја лиле ва

ЛУЧА МИКРОКОЗМА. |. с 67

480

-485

-490

495

200

С криковима страве и хулења. Пренесретња војска мраке цара Мрзак ли је облик получила

По правелној над њоме разрази: Црна лица, роге и репове, Многима се расклопила уста

А многима за врат обрнула, Јошт изрода свакога гадности.

Немилосно вјерне слуге неба Хулитеље свога творца гоне, Зло ћерају с свијетлога дана

У кипеће бездне тартарове,

На небесну догнаше границу. Ступ велики мрачни сачинише Сатанини сопутници грдни

Од вјечнога свога паденија

С сјајног неба до пропасти ада, Те у страшном виду дубијаше.

Три дана су адски легиони

Непрестано за њинијем царем Сипали се црнијем потоком

С краја неба у утробу ада. Престрашно је ово позориште Све ужасе много надвисило! Кад палаху кривећи се полци

У димљива жвала тартарова, Жедно тартар дрхтећи јечаше, Грдну жертву радосно ждераше.

Кад се сабра сила нечестива

Под тучнијем сводом раскаљеним, Узавреше дреке и кривање