Luča Mikrokozma
Ја лиле ва
ЛУЧА МИКРОКОЗМА. |. с 67
480
-485
-490
495
200
С криковима страве и хулења. Пренесретња војска мраке цара Мрзак ли је облик получила
По правелној над њоме разрази: Црна лица, роге и репове, Многима се расклопила уста
А многима за врат обрнула, Јошт изрода свакога гадности.
Немилосно вјерне слуге неба Хулитеље свога творца гоне, Зло ћерају с свијетлога дана
У кипеће бездне тартарове,
На небесну догнаше границу. Ступ велики мрачни сачинише Сатанини сопутници грдни
Од вјечнога свога паденија
С сјајног неба до пропасти ада, Те у страшном виду дубијаше.
Три дана су адски легиони
Непрестано за њинијем царем Сипали се црнијем потоком
С краја неба у утробу ада. Престрашно је ово позориште Све ужасе много надвисило! Кад палаху кривећи се полци
У димљива жвала тартарова, Жедно тартар дрхтећи јечаше, Грдну жертву радосно ждераше.
Кад се сабра сила нечестива
Под тучнијем сводом раскаљеним, Узавреше дреке и кривање