Luča Mikrokozma

АМ

|

Као што је већ поменуто у ранијем спису, директног места, у коме би Његош идентифицирао живот са сном, у „Горском Вијенцу“ нема, али такво место постоји у „Лучи Микрокозма“. Ево тога места:

„Сном је човјек успаван тешкијем. У ком види страшна привиђења, И једва се опредјелит може,

Да му биће у њима не спада“.

Осим тога, сличност живота са сном изражена је и у стиховима:

„Задатак је смјешни људска судба Људски живот сновиђење страшно; “ !

Ово ништавило живота доводи Његоша у непосредну везу са скептицизмом (или интелектуалним песимизмом), са сумњом у могућност сазнања света од страна људског духа. Нагорње стихове Његош, наиме, надовезује следеће:

Он помисли, да је неке путе

Од сна овог освободио се;

Ах, његове преварне надежде! Он је тада себе утопио

У сна царство тврђе и мрачније И на позор страшни сновиђења“.

То потврђују и стихови, који претходе:

„С внимањем сам земаљске мудраце Вопрошава' о судби човјека,

О званију његовом пред Богом;

Но њихове различне доказе Непостојност колеба ужасна,

Све њих мисли. на једно сабране Друго ништа не представљају ми До кроз мраке жедно тумарање,

До нијемог једног нарјечија,

До погледа с' мраком угашена“.

Али је много речитије изразио Његош беду живота у овом ставу:

„У временом и бурном жилишту Човјеку је срећа непозната,