Luča Mikrokozma

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Ја ћу слово моје возљубљено

У плот људску посл'је облачити,

Послати га, да избави људе

И законом свете моје правде 150 Помрачене осв'јетли умове.

„Ја сам отац и свјетило правде: Када Адам с легионом својим Осуђено изврше сужанство И пренесу чрез јудол плачевну

155 Смртни оков теготнога ропства, Мог закона посљедоватељи Враћају се у прво блаженство; А закона цара злочестога У ад иду слјепи приверженци

160 У мракама вјечног риданија.

„Посл'је земљу, ужаса катедру, Позориште богомрско залах, Гњездилиште човјечке несреће,

Са невином крвљу оскврњену, 165 _ Отровану горкијем сузама, Којуно ће вопљи невиности Код мојега уклети пресгола, Њу ће огањ божествене правде У дан судњи у једно тренуће 170 Сажећ својим свештенијем пламом“.

Легионах сретњи началници Полећеше од трона вишњега На огњене своје колеснице У веселе небесне равнине 175 Да светкују у слаткој љубави

172 ввишићга.