Luča Mikrokozma
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
Ја ћу слово моје возљубљено
У плот људску посл'је облачити,
Послати га, да избави људе
И законом свете моје правде 150 Помрачене осв'јетли умове.
„Ја сам отац и свјетило правде: Када Адам с легионом својим Осуђено изврше сужанство И пренесу чрез јудол плачевну
155 Смртни оков теготнога ропства, Мог закона посљедоватељи Враћају се у прво блаженство; А закона цара злочестога У ад иду слјепи приверженци
160 У мракама вјечног риданија.
„Посл'је земљу, ужаса катедру, Позориште богомрско залах, Гњездилиште човјечке несреће,
Са невином крвљу оскврњену, 165 _ Отровану горкијем сузама, Којуно ће вопљи невиности Код мојега уклети пресгола, Њу ће огањ божествене правде У дан судњи у једно тренуће 170 Сажећ својим свештенијем пламом“.
Легионах сретњи началници Полећеше од трона вишњега На огњене своје колеснице У веселе небесне равнине 175 Да светкују у слаткој љубави
172 ввишићга.