Makedonija

4

македонија

да тај појам Србије није био сажо картографски и литераран, већ je и y народу живео, јер су људи из ових крајева (Кратова, Скопља, Овчег Поља и тако даље) називали своју земљу српском земљом. Зато je сасвим природно што су скопски, кратовски и други крајеви Косовског Вилајета назвати после ослобођења Србије, за разлику од ње, Старом Србијом... До ослобођења Србије није поменуте крајеве ниједна, мени позната, карта рачунала y Македонију, па ни оне карте, на којима нема имена Србије... На многим од наведених карата јавља ce појам Македоније са овом облашћу: од јужних граница скопске Србије, низ Вардар, до Солуна ; Македонија обухвата, дакле, поглавито средњи и доњи слив Вардара, крајеве око великих језера на западу и до Струме, негде iMecre, на истоку". 1 ) Из довде реченога je јасно докле ce, на југу, y старија времена, протезао појам Србије и шта je остајало правој Македонији. Забуна о правоме појму Македоније почиње тек y новије доба. После ослобођења Србије и Грчке, настале су многе промене y географским појмовима на Балканском Полуострву. „Картографи су збуњени због неслагања старијих географских назива и имена нових држава, чија je територија мања, или другојача. Дотле није било ни имена Балканско Полуострво, већ ce цела његова област називала Османско Царство y Европи, Европска Турска и тако даље, пошто je цело, доцније, скоро цело, Турској припадало. 1808 године je, y часопнсу „Gaea“, немачки географ Zeune дао нашем полуострву име Hämushalbinsel, што je доцније модернизирано y Балканско Полуострво. Уто доба, кад су стварана нова имена за Полуострво и његове земље, картографи су почели, постепено, избацивати са карата и шири појам Србије, и овим именом поклапати само ослобођену, политичку, Србију. Ипак ce, спорадично, до половине прошлога века, одржао и шири

') J. Цвпјгћ, Осноее за ГеограсСију и Геолвгију Македонцје и Старе Србије I, Београд 1906, стр. 43 —45.