Makedonija

yB o д

5

појам Србије. У том ce времену почео, на картама, проширивати појам Македоније и доспео до данашњег значења“. 1 ) Код оваквога стања ствари са стручним географима, није никакво чудо што су нестручни људи падали y грешкесапротезањемпојмаМакедоније.штосу газаинтересовани политичари развлачили, како им je кад требало, и што су га занесени бугарски патриоте растегли до, ничим неоправданих и недопуштених, димензија. Према свему реченоме, било би сасвим природно да ce y књизи, која носи име „Македонија“, говори само о Македонији, y њеним правим границама. Све остало, изван тих граница, гребало би да буде ван сваке дискусије. Али, како je, од стране необавештених и заинтересованих људи, са проширеиим појмом Македоније довођено y везу и све остало што тај проширени појам обухвата, и нарочихо, како je словенско становништво, које je главни предмет ове књиге, y свем пространству тога проширеног појма, идентификовано и оглашавано за бугарско иотребно je говорити о свему. To je једини разлог, због кога ce, y ОЕој књизи, под именом, Македонија подразумева, не само права Македонија, већ и врло велики део Старе Србије, на који je noja*i Македоније прошир-н и који су Бугари, по својој урођеној навици, огласили као област на коју имају право. To je једини разлог због кога ce, y овој књизи, узима просечно бугарско схватање појма Македоније: од бугарских државних граница до Шаре планине, до Дрима, до Солунског Залива и до реке Месте. * Предмет je ове кшиге да изнесе право стање о томе шта je македонско становништво, које говори словенским језиком: по своме пореклу, шта je било y прошлости, шта je данас -и како je дошло до забуне да ce право стање ствари заборави и створи „Македонско Питање“,

i) Ibidem 44—45.