Makedonija

6

македонија

За обраду овога предмета послужили смо ce најпоузданијим изворима и најбољим делима о Македонији. Историјских извора о Македонији нема врло много. Ми смо употребили само оне, који су несумњиво поуздани. Сумњиве смо историјске изворе пажљиво избегавали. Нарочито смо ce чували несигурних бележака странаца, који су путовали преко Балканскога Полуострва. Без знања историје, без познавања прилика, без разумевања језика, они су, често, уносили y своја дела ствари, које зачуђују својом нетачношћу. Још 1857 године, назвао je Ђорl)е С. Раковски, један од највећих бугарских родољуба, белешке оваквих путника „поетским маштањима" и „баснама из хиљаду и једне ноћи“ 1 .) У страних путописаца има бележака да су чак Призрен, Косово Поље и Нови Пазар y Бугарској. Бугари су, већ одавно, заборавили гледиште Раковскога на белешке страних путописаца, и кад год им иду y прилог, противу Срба и про.иву Грка, они их, оберучке, прихватају и употребљавају y корисл својих тврђења да je Македонија бугарска земља. Ми смо хтели да наша тврђења буду сигурна, због тога смо ce чували бележака необавештених путописада, и ако смо y њима налазили података, не само о томе да y жизе Срби.већ чак и то да je Филипопољ „једна од најстаријих вароши Србије“ (l'une des plus anciennes ville de la Servie)! Такви историјски споменици не могу казивати ничега поузданога, ни y корист Срба, ни y корист Бугара. Они су без вредности. 0 Македонији je, као што смо већ рекли, писано врло много. И из онога што je о њој писано, ми смо ce трудили да употребимо само оно, што je најбоље. Особито су много о Македонији писали Бугари. Њима je било потребно да, пошто пото, увере и сами себе и део други свет да Je Македонија бугарска земља, те су y писању о њој били неуморни. Двојака je њихова лигература о Македонији;

') Г. С. Раковскп, Горскн Пжтншљ, Н. Сад 1857. стр. 198.