Male novine

јатељи и повнаници стискивали су је- из Хрватске због скитње Јован Федан другом руке и с неоиисаном радо бијановић и Лајош Мајер кал®е шлошћу на лицу говорили о значајности серске због иијанчења и нереда. сутрашњег дана. Сви смо били потресени — пише нам иријатељ — свакн је у дубини душе осећао да ее приближује свечан тренутак, да се приближује епохалан, историјски догађај, који ће, управљаи снажном и моћном БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ умЕТИИЧКЕ и НАУЧНЕ руком Његовог Величанства, ирвог ^риског јчраља, кренути Србију на Турска литература. Селеден беј пут славе, одвести је врхунцу њеном главни уредник турског журнала Сер-

РОСВЕТА

да се изврши велика народна мисао срнска. То вече цела је варош била осветљена, а војна мукика, уз разне маршеве, иролазила је све главније улице нишке. Као што нам даље јавља наш нријатељ, грађани варошв Ннша намерни су да изашаљу и деиутацију Краљу да му заблагодаре, да му поднесу знаке своје оданости. Н.

СТРАНЕ ВЕСТИ ГрОФ Гренанд дворски маршал бугарског принца, умро је пре неколико дана у С офмји напрасном смрћу. * * ЕГрокламација Неронона. М. Оло негдашњи ђак Француске школе у Атини, учинио је ових дана врло интересантао археолошко откриће. Нашао је у развалинама где је негда био храм Аполонов на брегу Птоа у Беоцији, беседу Неронову којом је прокламовао слободу у Грчкој. На крају говора налази се решење општине АкреФниос на чијем је земљишту постојао храм Аполонов, којим благодари рнмском цару на његовој племенитости.

јгјл^ охз:

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеограЈ, 24. Октобра 1888. (Притворени) Н(»ћас су притворени: Сава Деспотовић из Гроцке , Глиша Савић из Аустрије, Свет зар Станковић разносач новина, Никола Штајнер т'кар, Веља МиЈенковић касанин сви због нереда; Јован Стојановић из Аустрије и Леон Руниуновић из Турске због скитње. « (Осуђени). Пресудама полицијским осуђени су: Петар Мандић надничар

вет ба(п је сад иубликовао биограФију као брошуру покојног МустаФа Решид паше; чувевог државника турског. Подаци којн се налазе у тој брошури, као што сам вели добавио је од једне високе личности која је врло добро позна^ала Решид пашу, и који су ирема томе врло истинити . Брошура се продаје но 1 у дин. бир оу реченог журнала.

0 НЕЗИ ВИНА. (Наставак) Сваки пуг при доливању треба мењати крпу или платно са којим је обмотан вран. Ако се проиуста и редовно не долива и ако се у след тога б}ђ или плесањ нахзатала поврх вина то онда пре свега треба да је дужност, да се изагна вазлух из бурета што ће се моћи да постигне на сле дећа начин/ Ваља узе^и какав мали меховчић па са њим дувати у рупу али цев да дође готово до саме површине вина. Да смо постигли цељ, довољно ћемо се уверити, ако упалимо какво парче чисте артије на га утуримо у рупу и, ако се не угаси в«ћ гори, онда је знак да је пељ постигнута, Ако је много вино усануло а ваздуха има н;>д вином и сувише, то онда може се запалити сумпорна свећица, коју треба утурити у руну да сагори над вином, али нрл томе раду ваља буре односно рупу затворити. Кад свећица сагоре, л онда тр ба буре долити али толико да вино прелије, како би плесањ на поље изашао заједно са ваздухом. Наравно, да ћемо тиме нотрошити мало више вина; али то иије ништа снрам користи, која се постиже добрим одржавањем вина. Ваља ј >ш и то знати, да је нужно одвећ велику пажњу на то обраћати, да у вину нема нимало плесњи. Ако је нужно, да се такво вино чува шго дуже времена врло ће се добоо учинити, ако се преточи у

„Но дај ми твоју часну реч" рече она, „као што ја теби моју дајем, да ћеш оти ћи са твојом региментом у Краково. Нађеш ли твоју заручницу неудату и теби верну, онда нека вам је срећно. Буде ли она за ког другог пошла, или евоје срце коме другом покловила за време твога осуства, тада си мој, Краковски, и ја ћу те без милости покрстити."

друго буро, у коме је нредходно сагорео сумпор, т. ј. које је, што се каже, сумпорисано. Нри претакању нужно је да се нзмести над оним буретом у које се аретаче, често цеди.ио, како би се саа нлесањ ако би ]е било зад[1жавача у њему, а не да пролази и иде са вином у буре. Ако буду такве прилике, да се мора вино чувати у тако величом бурету, да га је немогуће наиуиити због мале количине випа, онда је дужно, да се бар у таквоад бурету пошто је вано већ у њ' преточено, сажеже сумпорна свећица. Ако би био ваздух толико покварен да св та свећиц* гаси у њему, онда треба узети м> хове па постуиити као шго је мало час наведено на опет утурити саећицу да згара. Ако инамо кикво буре од 5—6 хектолитара, илитројку, четворку или петачку, у к«»ј у насуто вино служи за домаћу потрошњу, због чега немогућно је од.<жавата га увек допуњено, онда у томе случају, најбоље ће се урадити, ако се успе у буре пода литра чистог маслиновог зејтина који ће новрх вина образовати слој кроз који ваздух неможе допирати до вина, те ће се на тај начин вино сачуваги од кварежа и не ће изменути свој укус. Овим начин »м служи се у опште, сваки који оставља вино за неи.чвесно време до иотрошње. Најзад да наведемо, да ради доливања буради има и извеених стаклених направа у које се сипа вино и које неирестано одржава да је буре увек пуно; но надамо се, да и напред наведена срества довољпа су, да снрече кварења вина, због чега ниомо ради да те направе наводимо. III. Прегакање вина. Чим је свршено врење, што обично бива у месецу Новембру, или конц ;м окгобрч или јасније да се изразимо на 5—6 недуља носле бербе. Разне честице вина, које се. нису могзе растзариги, иадају на дно и образују талог или кашу, или стељу или како је негде зову маторипу. Талог тај саетоји се из биљног влакна, винског камена или стреша, а нарочито из бел.чнчевине, која је најглавнији узрок врењ . Овај талог у стању је, да нроизведе вину вајвећу шхету. Кад се вино измути или смеша са талогом, у стањ^ је, да изазове неку врсту врења. То мешање вина са тим тал<1ГОм или стељом врло често бива, било да се вино размућка бил > онет услед тога, ттп јо велика тсмчеолтура Да би

се, дакле, укчониле све рђаве и штетне последице, неопходно је нужно да се вино уклони 04 стељв. Једно од небрежљивости нашжхвинодељаца, а друго и због неанања да је стеља главн« узрок кварењу вина, — у главноме, може се рећи, да се махом вина кваре само с тога и немогу се дуго одржати и очувати. Наши винодељци врло добро знају, да за време лета, а нарочито у Јуну и Јулу месецу када су највећв а најнесносније врућине, вина се узмуте згусну и постану готово неупотребљива за пијће. И незнајући, како де со помогну, налазе спаса у томе што вина нроепу. А не знају, да кад би вмно у своје нреме одвојили од стеље. да све те штетне последице не би могле наступити. (Наставиће се)

7 СМЕСИЦЕ Новнпарсвн нзвештачн. Прелистављајући, неке радове Фридрика Томаса — који је, нре него што је постао и умр'о као члан народне скупштиие, био скоро четрдесет пуних година но • винар — налазимо врло лепе цитате о једној врсти новинара којима је ;е дужност да нопуњавају рубрику, под насловом „различности", чија је истинитост врло сумњива, а ностанак врло чудноват. Заиста цуњати но дужности , гледате и видети по занату , бити новесничар свак<г догађаја, сваке свечаности, сваког нереда, то је судбина новинарских извештача. Једнога дана — за време владеЛуја Филииа — један такав извештач по имену Донзело, отрла на Пантеон, где су правница нариски образовали мали устанак, па хтеде да у дету нацрта и оиише цео овај догађај. Но, одмах му побркаше носао; побуњеници се сударише с војском, која испали један нлотун, и дописника згоди једно зрно. Један му хирург притрча у помоћ. — Ви сте рањени! рече му он. — Да, одговори Донзело, и то озбиљно, јер не могу да пишем ! — Није реч о писању! примети брзо лекар; реч је о лечењу! — То није хитно, пастави Донзело. Сваки има свој задатак ; мој је , да исприча« догдђај; ви огг >т да ми ппр-

(свршиће се)

р; Р А ЉИ II А Н <» Б и

ила

ЛрВАЦ "'МРТБЛЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОНАН ИЗ Е0ТСР1ЈЕ МЛЕТАЧЕЕ РВПУВЛШСВ КЊЕГА ПЕТД

I НАОТАВАК)

(123)

,,Мене траже и гоне," настави Андреја даље, и хтеде да изађе из колебе ка поље. „Ја нисам рад да и вас унесређим, Јакопо/ Само сам хтео да нађем Сиљориву, и да јој нешто саопштим/ Куда ћу, на коју страну, ја још ие знам! Света Богородица нека ме упути тамо, где ће бити добро! Ја држ м сигурно да с»м пропао!" Јакопо је жално старог слугу. „Та нс пдашите се. Сиљор Андреја,"

рече он. ,,Има нута и начина да избегнете то/" „Морам да бежим и то одмах, још ноћас," одговори Андреја. ,,3нате ли ви где је Сињорина? Јн мислим да знате! Ја сам збуњен! Не знам ни шта радим, ни шта говорим! Света мајко Богородице, како ће се све то свршити са мном?'„Пре свега одморите се. Сињор Андреја. Није то баш тако опасно! А лако ћете отнћв," увераваше Јакопо Андреју, само да би га умнрио." ,,Куда мислите да идете?" ,,Хм, да, куда — куда? За то бих упитао Сињорину! Пре свега дакле ношао бчх Сињорини. Ви сигурно знате где је она?" ,Па добро, ја ћу вас одвести к њој, Сињор Андреја!" „Да, да/ То ће најбоље бити/ Ја морам да одем к њој! Не само што имам да јој кажем нешто важно, но још хоћу да је и за савет питам, шта треба да радим! Ја