Male novine

вијате рану. Молим вас, доиишите ввде на овом извешћу ово : „Три часа 20 минута но подне. У слеа једног пнотуна, што је војска испалила на нобуљенике, пало је с народне стране три рањенмх и један мрт ;4в." — А ко је мртав? запита хирург. — Ја, одговори Донзело . . . и издану. Ивдахаукао Епаминонда на бојишту; као Тирен, као Бајар. Умре као Молијер на иоаорници својих славних дела. Добар извештач требвда стоји у тесним односама свуда и на сваком месту, с целим светом. Томас нам прича и ово ш го иде, и даје своју часну реч да је сушта истина: Осудили су једног нолитичког кривци на смрт. Велики судија најстрожије забрани тамничару да, никога не пушта ни близу затвора — а у затвор још мање — сем надлежних. Покрај Тога, нредуае све мере, да се свет не приблихи ешаФоду за вг>ене извршења казне. Па шта би ? Сутра дан је велики судија читао у својим новинама тачно извешће о најмањим ситницама овога догађаја! Ништа ннје остало у тајности, па чак ни тач*н списак јела, што су понуђена осуђенику на последњемчасу. Како је то могло да се деси. ^Без сумње несмотреношћу самог извргаитеља. Узеше га на одговор. Овај се заклињаше да никоме није ни словца проговорио о овој „експвдицији". Кад га притегоше мало више, призмаде да да му јеједан повнаник, „добар пријатељ", дошао пре „церемоније" и понудио чашу вина; будући је био жедан, а није имао другог слугу у помоћи, примио је. Потом је узео у коло овога човска без „нредрасудС, чије му је присуство било добродошло, јер му је учинио велику помоћ око иевршења. За тим додаде да никад ие би могао носумњати, да ће тако „деликатан" човек злоупотребити његово пов*рење. „Тај „искрени" пријатељ џелатов беше главом новинареки дописник, који је само на тај начин могао изаћи на крај. Заиста јунашто но својој струци !

Учинио по вољи. Служавка. Кога тражите? Странац. Ни вога. Али ево овде пише п Молим да се звони," иа сам вам учинно по вољи.

Ј-ЛЈКЕТ А ТТ /\

ШАЛА

Шта јој каже? — а. „Бога ти, шта кажеш твојој жени, кад тако доцне одлазиш кући?" — Б. „Ја јој само кажем: „Добар вече",а оно остало св« она клж»'!"

кил п п 71 » 1) V П V 1) Т) п п V V Л » I) п п п п п п ж п п и

БЕОГРАДСКА Београд, 22 Октобар 11195 Ж,ита. . 11.40 20649 Сувих шљива 30 Шљива нових —•Брашно фино . . (Брашно леб. нес . —.—.— Брашно „ аеј. —.11884 Кукуруза. ст-чри Кукурув. браш. 687 Јечам . . . 18884 Овас .... 421 Раж . . . — Мекиња. . . —.— Криза . . . 264 Цасуља. . 730 Ораја . . . 294 Катрана . . Коре брезове. 38 95 Креча. . . 505 0 Сена . . . 3870 Сламе . . . —— Масти . . Лоја топљеног .— Сочива . . —Ћумура. . . 691 Крушака. . Грожђа . . 475 Сира. . . . 771 Свиња . . — кис. купуса . — кожа гов. .. . 5387 Лука цр. . 571 Лука бела . . Арпаџика . . 7045 Кромпира — Буне овче — Шишарке .

аит. п п п Г) 1)

„ Кавлака . . . „ Зечији. „ Конији. . . РАЗНА ПИТхА 26900 Вина црна. . 200 „ бела — Комовице. . 5500 Ракије меке. „ љуте. . Шпиритуса .

18,20 24- 7.75 7 75 7.75 7.50

2522,— 25.3.20 4.50 2.50

1185*- 50.-

7.00 45.800 УВОЗ ИЗ А УСТРО-УГАРСКЕ килограма 5100 Брашна. . —•, —.— Мекиња. . „ —.— Пасуља. . „ 666 Шпиритуса

ОГЛАОИ ЧОВЕК са ЖЕНОМ, човек отар стар 25. а жена 22. г. обоје Срби, траже обоје службу у каквој великој кући; са добрим документима, а за сваку без разлике услугу и службу обоје су способни. Умољавају се поштована Г. Г коме буду ово двоје потребни да пошљу своју адресу ономе уредништву како би се могли одма јавити. 1—3

ЦЕНЕ СТОКЕ 1 пар Волова тешки к, 1 17 V п ^ П П п I пар Крава тешки „ Свиње мрша. до „ ЦЕНЕ КОЖАМА 1 пар кожа овчи 1 , , Јагњећи нови . ,

Јапећи

јјОЈ МУЖ Никола Каровић баУ калин одбего је од мене 20. .11 овог месеца незнано гди. Зато га ја у року од 3—4 дана но зивам да ми кући дође иначе ћу га суду јавити. Ружа КаровиК 24. Окт. 1888. г. Београд. 1—3

одма, које вољан узети, нека се ноднисатом ради ногодбе обрати гдн ће ближа извешћа добити. На Жиропађу им а нраво одма до 15. Марта, 1889. год. закључно. Митка Мишић 1—2 трг. из Јагодина.

03ГУБЉЕНА су са ланца два мала златна црстена на златној алци. на једном изрезано име Елодија ЈБ. М. а на другом књВга са пером као и писмена Е Љ. М. Држи се да су изгубљена у рвону између министарства спољник нослова — Финансије до куће „ВилаЛаудон" — Енглезовац. Ко буде добар да нађене ствари донесе добиђе у име награде 10 дуката, а ко би нроказао гди се налазе добиће добру награду. 1—3

1|ОЈУ СТаРУ РАКИЈУ шљиУвовицу и комовицу од 1856 до ..111862 и 1870 године разлијо сам у Флаше и продајем. 2—3 Вуја П. РанковиИ мала пијаца

<]Ј [ШРОПАЂУ у Манастиру Јо> -1 шаоица а, у месту званом Ј11 „Велика Планина", коју сам закључио као закупац са игуманом манастира Јошанице но у говору потврђеном начелником среза Беличког, од 6. С^птембра 1888. г. под бр. 9966 издајем

ЈОЦА ЧОБАНИЋ неће моћи ове године примати посете о својој слави Светог Димитрија. 3—3

Један ђак који је врло сиротног сгањатражи приватно нослуживање или да поучава ђаке из нижих разреда гиммазије снмо за рану и квартир. Тај ђак учк курс поштанско-телеграФски. Упитати у уредништву. 3—3

С г

ТАН код великих стенена на савк од 7 соба, две кујне иеријоницом, и шупом за дрва, издаје се под кирију од 1 Новембра ове год. Кумануда госпплска уиица Нр. 21

ћу јој све приноведитн шта се догодило! Али хајдете брже, Јакопо, што брже можете! Они ме сигурно траже свуда!." ,,Лагуни су иространи, Сињор Андреја," одговори Јаконо ,,Дуго треба да вас траже, зато се не брините!" ,,Не говорите ми тако! Они ће ме прво овде потражити а то зато, што овде живи Сињорина/" Јаконо врћаше главом. „Они из Дуждеве палате знају већ да Сињорина није више овде," р^че он. „Ви нисте дознали каква је оиасност претила Едити АмалФијевој. О, страшна опасиост, она је била затворена у Дуждевој палати!" „У Дуждевој палати!" повиче стари «луга. „Свемогући Боже! Наша Сињора да буде затворена у Дуждевој палати! Та стари граФ и адмирал морао би се преврнути у гробу!" „Богу нека је хвала, што јој је испало за руком да се одаиде спасе," рече Јакопо. „Дакле сиашева је? Онда сте м ви ту били умсшани, Јакопо, јср иначе ввам да нико више из палате не изилази жив!" „Сад је Сињора тамо иреко, на тврдој земљи. Тамо ћу и вас одвгсти, Сињор Андреја I«

„Хајдете еамо, хајдете, добри мој Јаконо!" „Нела. ти остани ту," рече Јаконо. Андреја вепрестано наваљиваше на бегство. „Само да одемо једном тамо," говораше он. „Да нађем Сињорину. Имамдајој јавим нешто врло важно

»«

Јакопо и Андреја изађу из колебе. Нела изађе за њима и седе на нраг. „Шта ли ће битм са мном?" р« че Андреја успут. ,,Како ли ће се све то свршити?" „Све ће се дознати, пгго они тамо раде," рече Јакопо показујући на Дуждеву

палату. „Та ви и сами знате да ненравде и злочинства могу неко време да се свр ше, али ипак има неке већс силе, која ће заштитити »равду и казнити кривца. Тамо горе на небу има Вога, он ће невине осветити, а кривце казвити. Данас је у сили лажни насл>едник, он гоеподари у палати граФа МираФијора. Изгледа, као да му нико нишга не може, али ипак доћиће ч с — — — — — " ,,Ћутите, тако вам Бога! ирекине га у речи Андреја. ,,Та ви не анате све! Насљедник је у Савету тројице! Он ,је тајни државни Инквизитор! На све стране налазе се његове уходе /" Они беху дошли до обале. ,,Улазите Сињор Андреја," рече Јакопо. Авдреја уђе у гондолу. ,,Само брже." Јакопо одвеже гондолу и уђе и сам унутра.