Male novine

Нага добри

ВЛДЈКО СТЕФДНОВИЋ

ЕКОНОМ 011ШТЕ ДРЖАВНЕ БОЛНИЦЕ

Повле дугог и тегнког боловања нресели ее Јутрос у 6 сати у

вечиост.

чегаће.

Јављајући иријатељима и нознаницима молимо за тихо сау-

Погреб биће сутра у 3 сахата по подне. Стан варогака болница 24 октобра Ј 888 год^ Београд.

ОЖАЛОШЋЕНИ

Мати Катарина, жена Милка. деца Данило и Видосава, брат Данило нач. срескн и остала родбина.

„Хвала милостивом Богу! Можда ћу се још спасти," рече стари слуга. „Ви ћете се сакрити на какво сигурно место, где вас неће наКи нико, одговори Јакопо и узме весло. „Сињорина ће се радовати кад вас види. Ви ћете остати код ње, и служићете је, као што је било и пређе. Тада ћете мислиги да је оно исто време, које је некад било." „Жалосно је, врло жалосно, што је наступило овако страховито време," рече Андреја и склопи руке. ,,Кад би нешто из гроба устао наш милоетиви господар Адмирал, па ово видио — хе!" Обоје ућуташе. По води иловиле су разне гондоие и с тога они нађоше да је паметније да ћуте. Јакопо уирављаше гондолу према тврдој земљи. Пошто време не бегае лепо, но дуваше противан ветар, то је он морао непрестано да весла. Једрило није могао да намести. На истоку је већ зора зарудила кад су стигли до обале. По где где виђаху се рибари, који бадаше мреже. „Овуда је опасно ићи," рече Андреја

показујући на места обрасла трском и шеваром. „Свуда је само рит и блато!" „Ја знам пут, Сињор Андреја. Ја ћу вас одвести до једне рибарске колебе," одговори Јакопо. „Влагодарим вам, то ми је мило," дода Андреја. Гопдола је нристала уз обалу. На истоку беше свануло. Јутрење сунце помаљаше се из мора. Обојица изађу из гондоле и Јакопо је привеже. За тим се упуте ираво једној рибарској колеби. После кратког времена приспу тамо, и шхађу на једног старог рибара који расиростираше своју мрежу. Рибар гледаше зачуђеео у долазеће. „Је ли *у колиби Сињорина," унита Јакопо. „Сињорина? А коју то ви мислите?" одговори рмбар. „Мени можете да кажете ! Зар ме не нознајете?" понови Јакопо. „А, тако! Ви сте ловац мртваца!" „Ја тражим Сињорину Едиту АмалФијеву, је ли она у вашој колиби?" Рибар гледагае у Андреју. Он сумњаше на њега.

„Ово је стари слуга Сињоринин," рече Јакопо. „Од њега не треба да се плашите. Ви нам слободно можете казати." „Сињорина није више овде. Овде није била сигурна. Познајете ли Краљицу Но ћи ?" „Има ли кога у Венецији да не зна за њу?" „Крал>ица Ноћи била је овде и тражила Сињорину. Она је опоменула и позвала да иде са њом," одговори рибар. Сад је Сињорина отишла код Краљице Ноћи!" „А знате ли где је отишла?" „Знате ли ону крчму близу Миранске куле?" „Ви мислите ону стару крчму „код Палме?" „Тако је! Тамо ћете наћи и Сињорину и Краљицу Ноћи." „Свемогући Боже! Зар је Сињорина V друштву тако опасне женске, као што је Краљица Ноћи?" повиче стари Андреја у нлашен. (наставиће се)

Вднсник МтакциЈжи и Кјшпаношг *

шт АМ v А М идвт п* ? ч

Кимттлјтовит Очилиивк ркнац вр. 1! Одговорни урвдшк Ђ. Кимпнанових.