Male novine

као и на алкохол. И веле, да се још унотреС»љава да иијавда одвикне од пића. Знаменити токеиколог ОрФил доказао је да се читав арееник у човеку за 10—40. дана кроз бубреге и кожу излучи По томе ее лако разуме зашто су такви људи заштићени од прилеаљивих болести: на пр. свраб (8кагсор1;е8 зсаМез) малена животињица које особито код деце има, неће никад на човека, који једе арсеник прећи, јер се одмах трује. Најзад доказано је и то, да синови, чији су очеви узимали арсеник, могу много веће дозе истог ноднети. Тако н. пр. има у \УћШ)ски, у Енглеској, арсеникових вода, које становници унотребљавају за јело и иаће па им ништа не шкоди, ма да су за каквог странца те воде шкодљиве. Но иоред свега тога још није никако протууачена та особина арсеникова. СМЕСИЦЕ Сара Бернард и република. Чувена играчица трагедије, ири свом путовању, задржи се и у Бечу и том је ариликом нзустила неколико речи веома карактеристичне за њену отаџбину. Вештакиња је иосле дугог времена, оиет осетила потребу, да политизира и иоставилн је једно питање, које ће морати њене републиканске земљаке јако зачудити. Редакторка „Бечког базара" обрати се ту скоро на Сару Бернард с молбом, да посвети какав аутограФ нрвом броју о ирослави поменутог часописа. Вештакиња се драговољно одазове молби и нааише јој сдедеће карактеристичне, за њу речи: (јиапс! <1опс Ноиа РгапсаГз Киаш! (1опс Не1ае! Ее^егоиз Ноиз 1е јићДе (1епо^ге Зопуегаш ? Шеппе 1888. Загаћ ВегпћагМ. „Кад ћемо дакле" — нита трагеткиња будућност — „кад ћемо прославити јубилеј пашег сувервпаЧ и Сара, велика Сара, постала је дакле неприј атељ ренублике. * Шпански краљ. — Кад су Шнанци год. 1868, по нрогонству Изабелином, тражили себи краља. дође — ово

је аутентично — јесном вирцбуршком штуденту га памет да им се, у шали, понуди за краља. Он напише писмо, својим лепим латинским језиком и посла га проФесорској управи у Мадриду. „Е^о ЕуаМи« 8сћ., шесћстае з1;и(110818, Негћ1ро1еп818. Ја Еђапд Ш. ђак медиципе у Верцбургу" — тако поче иисање, а сврши како је чуо, да Шпанија нотребује краља и да он, пошто му лекарство никакву сјајну будућносг не обећава, особито нтто ни наклсњен није, жели огледати своју срећу, да буде краљ шпански, ако му се поверење ноклони и т. д. — Писмо оде, а наш штудент и не помишљаше, да чује вииш нггогод о тој стварн. Али друкчије би. Место да се писмо нросто баци у корпу \ Мадриду се његово писмо рђаво нрими. Из разја-| рености ношљу врло оштру ноту универзитету вирцбуршком, а резултат бејаше, да се тражилац нразне шнанске круне позове једног леног дана на одговор пред сенат. На ректоров укор одговори он претварајући се, са свим зачуђено, да он не може појми- ј ти, како то да се његов аостуиак у ! томе сматра као рђав. Он осећа себе сиремног за краља, па, пошто шиански није разумевао, то се обратио проФееорској управи шпанекој на свом лепом латинском језику. — ПроФесорском колегијуму та се ствар особито допала, али казна мораше следовати. Наш штудент одлежа три дана у бувари, и то се све достави шнанској влади. Тако Шианцима паде, из шале, срећа, да имају за краља и једног Евалда 1. (Н>ихов избор наде, као што је нознато, на Амадеја, херцога аостског). »1 11 11 11 >' Г) П 11

дит. п Ћ 77 77 77

Вуне озче . . Коре брезове . Шишарке . . Меда .... 3190 Креча . . . 17450 Сена .... 650 Сламе . . . 1400 Лоја топљеног Лоја нетоиљеног Масла 167 Јабука . Сланине . Сира . 3193 Свиња 533 Лука црна 13о Лука бела Арнаџика 960 Кромпира

РАЗНА ПИЋА 51150 Вина црна. 26050 „ бела — Комовице. 850 Ракије меке „ љуте. Шпиригуса

3.20 4.50 2.50 70,-

20.

80.8.— 27.50 8.50

ЂАК У1ИТЕЉСКЕ ЖКОЛЕ тражи, да поучава ђаке основних школа и нижих разреда гимназија и реалака. Радо би цристао да само за храну поучава ђаке. За адресу обратити се уредништву. 1—3

21.26 33.50 ЦЕНЕ СТОКК 1 пар Волова тешки к. 1 П 1) » 1 А » Ђ П 1 пар Крава тешки »77 77 „ Свиње мрша. до „

ОДГОВОРИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ

. Ш ЈОМНОК одпочео је да лечи- Станује преко нута каФане „Златан Крст" нрима болесннке од 1—3 по подне. У сали на булевару због велике посете а на опште захтевање две последње ПРЕСТАВЕ У понедељак 21. и уторак 22. новемб. 1888. год. дају чувени и овде у Београду познати енглеско-америкавски краљевски илузисте Т 0 Р Н и ДАРВИИ своје Фаноменалне нреставе припознате у целоме свету Са новим ирограмом Фантастична илузија Мистерозна чродукција Дчрвинова Везивање гро®а Монте Христа ЦЕНЕ МЕСТА: 1. место 2 дин. II. мес-то 1 дин. Почетак у 8 сати у вече. нрограм се може добити у вече на каси. 1—2

БЕОГРАДСКА

Сави ОбрадовиКу , учитељу Кучево. Нримили смо, хвала. Труди се и да- : ље. Очекујемо изборне извештаје. 0- ' ј/ј ном ће се атресанту учинити по жељи. I *

Ц|1 И 1||||И11 ||1|||||||| Ј| у т V т

Београд, 18 Но

вембар

кил

38354

Жита ....

10 80

28821

Сувих шљива

24 50

г\

Брашно (леб. нес

—.—

Брашно фино .

Браш. леб. сејано

—.—

6095

Кукуруза. . . .

8.-

Кукуруз. брашно

—.—

2187

Јечам ....

8 25

12033

Овас

7 79

Мекиње . . .

—.—

Криза ....

—.—

107

Пасуља ....

25 —

1.1

434

Ораја ....

23.75

Катрана . .

—,—

ОГЛАСИ

КВАРТИР са четири собе, кујном и подрумом у мојој кућа на теразијама на лицу чаршије, а бившој г. Милосава Лешјанина, дајем одмах под кирију, коме треба нека се оЗрати ради иогодб'е г. Радовану Ђор| ђевићу, трговцу, у дућану под истом кућом, или г. Нроки Јовановићу код „Руског Цара". М. Л. ГлишиК : 3—3 трг. из Обреновца

)е женска штикована папуча, која је дата папуџији да му послужи као мустра. Ко је нађе нека донесе у редакцију где ће добити пристојну награду. 3—3

ТЕДНА ДЕВОЈКА, која говори Фран** цуски, тражи место за куварицу или собарицу а може и децу поучавати. Обратити се администрацији овог листа. 2—2

Кој

има један бронзани казан,

на продаЈу нек се Јави редакцији „Малих. Новина" 1—3

ШШ ДЕДА 23 БДТИаЗЛЕ

КРИМИНАЛНА Г1РИ110 ВЕТКА од Е Габорија превео М. А. РашковиИ

(наставдк) Поеле евега овога јасна је ствар, да је невин, јер би у противном случају казао, да је извршио убиство ножем, а не револвером." „Може бити одговори детектив. „Али ко зна? Ја еам доста претворника видео у моме жив ту. На сваки начин доста је за данас. Хајдемо кући. Морате доћи са мном, да се мало заложимо. Сутра, кад сване, наставићемо наше истраживање.

VII. Било је десет еати у вече, кад смо ја и г. Мешине зазвонити на вратима нашега стана. „Не носим иикад кључ," рече, „јер у нашем нроклетом ^занату, ко зна шта се може десити. Има толико несрећника, који ме мрзе, па баш и ако нисам сва кад опрезан себе ради, морам бити бар жене ради. 1 ' Објашнење мога суседа није било иотребно. јер сам нотпуно разумевао оиасност. у којој се налази. Шта виш'% кад сам нре на њега мотрио, да сазнам, ко је и шта је, ириметио сам, да звони на неки особени начии уговорен са њим и његовом женом. Врата је отворила сама г-ђа Мешине. Са женском умешношћу и кретањем баци руке око врата своме супругу, пољуби га неколико пута и весело рече: „Хвала Вогу те дођосте једном. Не знам за што али сам се већ почела бојати . . . ." Од једном застаде, осмех јој нестаде са лица, обрве јој се саставише, полако скиде руке са мужевљег врата и коракну назад.

У сгвари било је то, што је тек сад нриметила, да сам и ја стајао на прагу. Да се ја и г. Мешине заједно враћамо у исто доба — доцкан ноћу — изгледало јој је врло сумњиво. „ГНта/ Зар сте тек сад осгавили каФану?" колико мужу толико и мени проговори. „Зар сте до десет часова тамо "седели ? То је заисга жалосно! ..." Окренуо сам се моме суседу за одговор. Лаки осмех беше му на лицу, но нашање му беше као у човека, који тврдо верује у евоју жену, којој је једна једина реч довољна, да је разувери. „Каролино, немој се на нас срдити, ми смо давно и давно каФану ос«авили и нисмо у залуд губили време. Позвали су ме, на посао — јер је извршено једно убис тво у Батињоли." Кад је г ђа Мешипе ово чула, ногледала нас .је цбоје сумљиво, па онда као задовољна, да је нисмо преварили, изусти само: „Ах." (наставиће ее)