Male novine
БРОЈ 11
ЈТТРЕНзИ ЈТЕПОТ
Београд, Субота 7 Јануара 1889
ГОДИНА II.
ИЗ /јази ДВАПУТ ДКЕВНО ПРАЗНИКОМ И ПОСЛЕ ПРАЗНИКА ЈЕДАНПУТ
НА годину НА 110 године НА 3 месеца меоечно
12 дин 6 ДИН 3 дин. 1 дин,
МАЈ1Е НОВИНЕ
претнлата се ШАЈћЕ МЕДЕЦИЈАНУИ иим ИА НОВ и'к V В еоградг 0(5илић »'в в«наи <">*>. 1 и Васина ул. бр. 6. Можв ое гарвтплатати и код свију пошта у СоЛијв ЦЕИР ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пар. д., а на четвртој од петит реда 10 пара динарски.
1Е РЕТ1Т Ј0Ш1НА1 ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Ш |Е1КЕ зиттас
•МЗЛАЗИ м НОСДЕ ИРА8ИИКАзд свако оглашење плаћа се држ. таксе зо. п. дин.
ОГЛАСИ п« погодви *
ПРЕТПЛД
81
Признанице смо дали разносачима, с тога молимо, да им се положи иретплата. Уредништво, администрација и експедиција Васина улица број 6.
Л. А А А
обро и јеФтино крајинско вино точн се у каФани Сарајево на дзеленом венцу и то бело и дрно по 30 п. д. 9.2—3 Димитрије ЛрстиЛ
КАЛЕНДАР Правпславни: 7 Св. Јован Католички: 19. Канут Сунце излази: у 7 час. 37. м. пр. п. залази 4 час. 45 мин. Прва четврт 12 у 5 часа 19 мин. у вече.
ред примања П0 министарствима Мин. унутрашњих дела: Оваки дан ире подне од 9 и по жас до 12. и по подке од 4-.—5 паеова. «ин, иноетрадих дела: четв^тком од 11—1 часа нре иодне. Минист. војни: сваког дана од II—12 нас. еем ведеље и празника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по ч;асова до подне. Минист. грађевине: «'ваки дан од 11—12 часова пре иодне. Мин. просвете и цркв, дела: Петком Од 11—12 час ире нодие. Минист. привредс; суботом од 3—5 по подие Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 пре подне.
РЕД ЦЕНЗУРА ПОНОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привелигована пародна банка: Понедељак, среда и и етак. Београд. кредитни вавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помагаље и штедљу: Понедељак и нетвртак. Срнска кредитна банка: Понедељак, среда, петак & субота.
ВЕС Х31ХЗСЖ1
К У Р с
Дукат . Наполрон
569 9 55
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Опасни дани у годиии 1889-ој. Нека мисли, ко како хоће о упливу сунца и месеца на земљотрес, олуј, буран снег, провалу облака н&прасну буру и сличне страшне неиогоде у нрироди, али да Фалбовој теорији образованија публика свесвише и више иажње поклања о томе сумње нема и ова нестриљењем чека иа види , да ли ће ее њим наговештено збити. Он дели онасне дане у години у три врсте. При томе изрично наговегпћује, да се по кад-кад ирорицања његова дешавају по нешто и пре а по нешго и мало доцније. За опасне дане у години 1889-ој назначује он ове: Прва врста 15. април, 15- мај, 24. октобар. 17, март, 9. септем^ар, 23. новембар, 11. август. Друга врста 13. јуни, 25 септембар, 22.децембар(помрачење целог сунца) 1. јануара (помрачење целог суниа), 34. јануар, 1.
март, 9 октобар, 12.јули (делимично помрачење месеца), 31. март, Ј2. ®ебруар, Трећа, врста 25 август, 7. но(>«'мбар, 30. аирил, 17 јапуар (делимично помрачсње месеца), 28. јули 7. децембар, 29 мај (прстенасто помрач;-ња сунца. То су свега тридесет и два опасна дана у овој госини, са једним даном дакле мање ио што је за 1888-му годину прорекао. Од свих "ВИХ тридесз! и два дана најопаснији су вели 15. април и 15. мај. * Иоштапско-телеграфскн лист Са заловољством смо саенали да је поштанско-телеграфско оделење у министарству народне иривреде покренуло један стручни лист, с којим ће сс, с једне стране, стручно и савремено образовати особље обеју струка а, с друге, ударити леп темељ прогресивнијем животу тих тако важних комуникационих установа, од чега ће наша држава имати осетне користи. — г. Ж Анђелићу, н„челнику. као нокретачу, ирипада част што је оствареча ова давнашња жеља српских телеграФие/га и поштара. * Иозориште. — Народно, вечерас Радничка кбуна, драма у 3 чина с певањем од Сиглигетија и Балиша, превео Стеван Дескашев. * Јубилеј г. Д. Јеика, —- Јубилар ће 8. ов. м. цре подне примати честитке у свом стану, а у вече на самом концерту провешће у кругу пев. омладине, која у његову част нриређује забаву, на којој се певају само његове композиције. Слављеник ће учествоваги у свима пијесама. Овом приликом умољени смо да је вимо, да ће ковцерат почети тачно у 9. часова. а не као пгго је јављено у 8. час. а то с тога што су пробе ка-
сно истог дана због панчев. срп. црквено пев. друштва. — * Одиста престала. — И ; некпх политичких разлога нашло је се власништво „Српске Речи" побуђено да обустави даље излАжење „Сраске Речи. и СТР а НЕ вести
Несрећан — случај. Ових дана десио се у Кревкеру (Француска) грозан случај. Једгн младић радио је у једном бунару, који је имао 15 метара дубине (7 хвати), кад се одједном сруши сва земља озго и сахрани совога несрећника. Одмах мештани доЈурише и почеше одкопаватм, али се наново земља сруши и умало не илатише још њих двојица главом. Одкопавање је сиречено и тако је онај сиромашак остао затрнан. Помен. —- Ту пре неки дан, обављен је свечано 16. годишњи помен пок. Нанолеону III код споменика у Фарнбореју Царица удоеица, сва у црнини суделовала је нри помену, окружена многоброЈним пријатељима и присталицама њенога пок. мужа. На споменик су ноложени венци, који су послати из Француске и разних места из Енглеске Циклон. — Како јављају из Н>ујорка Циклон нечувене жестине, појавио се у Реадингу (Пенсилванији) и нроизвео је грдне пустоши, Педесет лица ;е погинуло. Једна предионица свиле, у којој је радило 250 жена сва је разрушена ветром. Недалеко од предионице десила се екснлозија, осам лица је ногинуло. У Питсбургу је оборио многе куће 28 лица извучено ; е испод развалин", а још и многи други сарањени су под развалинама. поддистг.к
К Г А Љ ИЈЦА Н 0 Ћ И или ЛОВАЦ МРТВАЦАУ ВЕНЕЦИЈИ Р0Ј2АН ИЗ ИСТОРИЈЗ МЛЕТАЧКЕ РЕП7ВЛИНЕ КБИГА ОЕДМА
1.НАСТАВАК) Т99) „Кад човек остари овако као ја, онда на његову велику жалост, мора да дочека, да један по један од његових милих, остави овај свет!" Они дођу до старе светлеће куле. „Ходиге унутра, овде ћемо бити у заклону/ рече Инго и отвори врата од куле. „Ја сам врло уморан и радо бих се одморио који час!" Адмирал пристане, пошто се је и сам осећао уморан од пута. У старој кули беше један повелики камен, који је изгледао као каква клупа. Обоје уђу у кулу и седну на тај камен.
,,Овде се можемо добро одморити", рече Инго. После кратког времена Адмирал се наслони на зид, и Инго виде како му глава клону на прса, Ов > обрадује Инга. Бледа јутрењападала је светлост у унутрашњост куле кроз отворена врата. Инго чекаше још неколико тренутака. Адмирал бегае у његовим рукама. Али је ипак он морао обазриво да ради. Врло лако може бити да је што приметио чувар куле? 0 томе је Инго морао да се увери. Он гледаше у старца. Природа је захтевала своје право. Адмирал је сиавао. Инго се лагано подиже са клупе. Свуда у наоколо беше тишина. само су таласи ударали у поднож куле. Беше наступио згодан тренутак. Црвенкасти зрачак, који продираше кроз врата од куле , показиваше да се сунце почело рађати. Инго изађе лагано из куле Кад је био напољу, још један пут погледа Адмирала Он спаваше Сад Инго затвори врата и забрави их
кључем. Извуче кључ из браве, и упути се новој светлећој кули. Пошто је сунце изашло и својим зрацима обасјало море, то се и чувар куле спремио да угаси светлост на кули. Инго уђе у светлећу кулу, и остави кључ од старе куле на своје место. Чувар силазаше низ стененице. То се је познало по његовим корацима који одјекиваху. Пошто се Инго повукао до изласка из куле, очекиваше да сиђе чувар. Кад је чувар сишао доле и хгео да изађе из куле, он се изненади видећи пред собом граФа МираФијора. „Ја ћу сад да се одвезем натраг, чувару," рече Инго. ..Јесте ли приметили што? Је ли дошла каква лађа, или какав чамац?" „Није, Монсињоре, до овог часа није", одговори чувар. Сад је Инго био уверен да чувар није приметио долазак Адмиралов. Нико ни слутио није да се какав човек налази у старој кули. Нико живи није долазио у њеној близини. Нико неће да чује ни најиањи гласак, јер су зидови били дебели, а око куле непрестано су шуштали