Male novine

Сиег. — Ич Мадрида јављају да је у Кагалоаији пао велика снег. Услед овога курјаци еа околних брегова силазе у долине-чак и у села и чаие грдна зла. Многи радаици без рада иду улицама са својим женама и децом. Вратили се. — Руски царски пар, вратио ее из Гачина у Петрогрзд, где ће остати до краја месојеђа Сад настају дворске забаве. Заручење. — Берлинске дворове јако занима нитање о заручењу принцезе Лујизе од Шлезвиг Холштајна, а сестре царичине, са нринцом Леополдом Фридрихом Руским. Како живи Шеврељ. — Чувени Францусви хемик Шеврељ, коме има сад 112 година, разбуди середоаноу пет часова у јутро, те одмах није топло кравље млеко. Лежећи у креве ту чита а за тим ирима посете. У једаеаест часова једе опет јаку говеђу еупу, мало меса белу ка®у с лебом намазанам маслом. У1 сат устане, обуче се, те се у 2. сата извезе ушетњу, и то обично у парк Монео или на Марсво поље, где гледа „оно светско чудо" Ајфелов сгуб. У нет часова враћа се кући. пије млека и лежи у поетељи; у 7 часова опет штогод једе и одмах на скоро заспи. Кад пак у јутру питају како је спавао, старац одговара да он никаг рђаво не спава.

ВЕШАЧКИ ДИЈчМАНТИ Дијамант, граФит и углен, познати су као једна иста материја, „угљеник" само у разним облицима. Дијамант је чист угљеник у провидним кристалима који припадају прав^лном систему, т. ј. који имају по три једно на друго уиравних осовина једнаке дужине, као коцка и окгведер. гра®ит је иста материја само су непровидним шестостраним Кристалима. Обичан уг л>ен од дрвета то је чисти некристалисан угљеник. Камени угаљ то је исто, само има мало више воде и земљаних честица које у остачом код најстаријег и најчистијег угљена износе врло мали део. По највише других чеотица вма мрки угаљ, за тим сјаЈПи уга . Најстарији фосилни | угаљ, автрацит, скоро је чист тако, да антрапит. графит и дијамант чине готово исту супстанцију само у разним облицима. Наука се већ одавно бави о условима, под којима угљеник узима своје појединс облике. За графит зна се, да истопљен.о гвожђе даје доста уг-

љена, еоји кад се охлади, изкристализује један део у облику скоро као граФит. Овај је дакле модиФикација, коју узима угљеник на великој тонлоти. Даље се зна, како постају угљени. Дрвени угаљ то је остатак каквог биљног ткања, кад се из овог вода и киселина истера тоилотом. И он одиста и показује биљни склоп у сличаи процес, врши се и на биљним деловима који вековима леже законани. Они мало по мало губе своју водј и киселину и преобраћају се ностепено у све чистији — све тежи за горење — угаљ. Ако се мисли, да има црних дијаааната који по својој чистоћи и нровидности чине средину између длјаманата и антрацита, онда неће бпти згорега да овде по нриродном реду изређамо старије фосилно угље. Мрки угаљ. течни угљи, сјај->и угљи, антрацит, црни дијамант и сјајни дијаманти. Држи се према томе, да је дијамант модиФиканија коју угљеник на нижој темнератури кристалише, и да је можда нрви колут у ланцу фосилног угља, ностао вековним процесом земљино нречишћања. По томе дијамант не подноси дијамант јаку топлоту, и пре но што изгоре поцрни т. ј. претвара се у граФит. С тога природно је штохемија ставља себи питање да ли се може та модиФикација угљена, дијамант и веш тачки произвести. Много их је лупало главу и дангубило бавећи се тиме и у иоследње време многи енглески проналазачи произвели су дијаманте, али који су при бољем испитивању, доказани као прости кристалићи других елемената. (свршиће се).

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срп. Нов." од 6. овог м. доносе ове одредбе: Г. Петар А. Типа, предавач II. београдске гимназије, пријавио се министру просвете и црквених послова, да подожи проФесорски испит из више и нижв математике с нацртном геометријом и геометријским цртањем, и из немачког /езмка. Минисгар просвете и прквених но слова одредио је у комисију, која ће испитати овога кандидата: за председника г, Димитрија Нешића. а за чланове: г. г. Светислава Вуловића, Милана Недељковића, д-ра Љубомира Недића и Милана Канетановића, проФесоре Велике Школе.

Г. Јована Јеличића, бив јавног правозаст пника из Крагујевца министар правле поставиоје, на оснону §-а 19. и 21. закона о правозаступницима, за јавног прав.озаступника за округ крагујевачки. Г. Петра Татића, у оставци јавног правоааетунника из Београда, минис тар нравде поставио је, на основу §-а 19. и 21. закона о правозаступницима, за јавног правозаступника за варош Београд. Г. Петра М. Драговића, у оетавци јавног нравочаступника из Ваљева, министар правде поставио је на основу §-а 19. и 21. законв о правозастунеицима, за јавног правозазтупника за округ ваљевски. Г. Петра М. Вукићевића, бив иисара судског из Ниша, Мичистар правде поставио је, на основу § а 19. 21. за,кона о правозаступницима, за јавног правозаступннка за округ нишки. Распис с вима царинарницама На основу I. тачке прилога „В," к уговору о трговини, закљученом између Србије и Аустро-Угарске, јављам свима царинарницама, да је по берзанским ластама, један златан новац од двадесет динара вредео у прошломе месецу декембру 9. Фцрината и 58 крајцара. Нека се, дакле, царинарнице, кад еастуни потреба, да преобраћају у динаре ф >ринте аустријске вредности, којима би вредкост еспапа у дотичним Фатурама била означена, држе овога курса од 9 Форината и 58 краЈц. Ово важи за текући месец јануар 1889 године.

ШШЦИЈСКИ МАСНИК Београд 6 Јануара 1889 Притворени, Ноћас су пратворени: Владимир Стевановић калФа кројачки, Живко Николић бив. осуђеник и Јохан Шнек из Прајске сви због скитње. * Осуђени. цресудама полицијским осуђени су: Душан Славић слуга, Радован Голубовић надничар и Фрања Глинић наднмчар сви због скитње, Никола Грегурић, Лазар Бошњаковић и Стојан Николић момци пекарски сви због нереда/Мијаило Лазић Јслуга због крађе, Јаков Јан, Марко Тодоровић, Ђорђе Кнежевић и Милан Димитријевић овд. што су ђубре бацали на улицу. — ~т—V—1Т=?"РП Г "Р А ГИ.Л.Ш Ж1Ш пиЈ "ГИДМММД т&м БЕЛЕШКЕ КЉИЖЕВНЕ И УМЕТНИ4КЕ „Срећа". — Овако се зове нов фивавцијално — трговачки дист, који је почео излазати у Веограду на Богојављење ове годиве под уредништвом А. Вучићевића. Овај лист као што се види, намењен је Финансијско-тргоаачком свету, и излаЗиће два иут месечно с ценом од о дин. год за Србију а за стране земље 3 Форинта. Вездугааиди. - Тако се зове нов роман г. Л. Комарчића, који је већ дат у штампу и Vзнеће две свеске с 40 штампаних табака. Град"во је узето из на одног жнвота —- почињући од сеоске колибе на до богатих дворова у престоници. Догађаји, који су уткани у овај роман, махо',1 еу истинити. Типови су онакви с каквима се сваки дан сусретамо. Цена је свесци за Србију два ди■ нара а за стране земље 2 Фор. Прва свеска биће готова крајем Јануара а друга у Марту. НАУКА Ново о ан стезији, У Америци је пронађено'ново срество да се производе код човека такво стање, у којем нити ће што осећати нити ће га што болети: оно се просто сасгоји у томе, да болесник, код којега се хоће д ј , ароизведе такв > стање, удише једно дна минута так > дубоко и брзо што може боље У таквом стању може се болеснику слободно чврсти зуби извадити у крато могу се све хирургијске операције за кратко време извршити а да болееник неосети ни најмање бола. За време операције треба пацијент да удише једнако брзо и дубоко. То је опробано више пута и у Јевропи и у Америци, али до сгд још се није објаснио овај појав како ваља. Ова се метода можкорисно унотребити не само у медие цинској праеи већ и у обичном животу, кад се хоће човек да кургалише јаких болова и узбуђењн.

ПРИВРЕДА Вежбање као дек од болести: Асклепијад, Један грики лекар, који је живео у првом веку пре Христа у Риму и који је наниеао о вештини лечења, тврдио је, да се здравље жоже одржати само вежбање свога тела

запенушени морски таласи. Чувар одпрати са великим поштовањем овог високог достојанственика до оног места, где је стајала његова гондола. Гондолијери су се неколико часова одморили. Сад скоче и збаце једрила са којима су се били покрили. Онн беху готови за нолазак, кад је Инго дошао до гондоле. Чувар се дубоко поклони. Гондолијери прихватише весла. Инго уђе у Гонлолу и седне на јастуке испод балдахина. Као да се ништа необично није догодило, тако се враћаше Инго у Венецију, где дође после неколико часова вожње. Он оде у своје одаје, уђе у своју спаваћу собу, која беше дивно намештена и леже. Оиасност је сретно отклоњена. Али се ипак гомилало злочинство на злочинство. Да ли је Инго имао сна? Да ли је имао мира при иомисли на старца? Глас савести одавна је умукао код овог страшног Демона! Он је имао само једну мисао, само једну жељу: да се одржи на ономе месту, где је сада ; да све

друго уклони. сметњу! —

што

му може бити

на

XVI. Полазак У ;< т. Преко на Лиду у великој крчми наместили су врбачи високог Савета један сто, норед кога су седела два писарв и неколико капларн. Крчма беше нуна људи, па и саме жене беху дошле у крчму, да виде како ће ићи врбовање. На великом столу, поред кога је стајао врбаш, стајаше велики бокал са вином Врбаш је држао у руци пехар. „Овамо те људи", викаше он. „Ко ће да пије са нама? Овде се може добити и новаца и части! Република потребује Галерске војнике, то сте чули већ! Свакоме ћу дати као капару двадесет скуди-а, ко год се упише у листу! Чусте ли људи? Двадесет скуди а! А кад се на Галерама отпочне облачење, сваки ће добити још но двадесет скуди-а!" „Пређе се плаћало много више," рече један широких плећа. „Ви сад тврдичите за новце! Кад би се ишло против каквог другог непријатеља, хајде де, могли би

се погодити и јевтини^е; али они пси, гори су и од турака! Те треба познаваги какви су!" „Овамо те, људи!" надјача глас врбача говор мрнарев. „За неколико дана поћи ће се на нут. Ова сума, што ће те је примити, није ништа према оаоме, што ће те добити код Ускока као пљачку/ Ви сте чули да ће се Сењ разоритн и опљачкати! Тамо ће бити богати нљен!" „Дај ми тај пехар!" иовиче један млади рибар и прогура се до врбача. „Ја идем са вама/" ,,Тако, тако, драги мој дечко! Узми и пи! повиче врбач и пружи уврбаваноме иехар. „Иснлатите новом Галерском вој нику двадесет скуди-а! Јесте ли чули људи? Двадесет, нових новцитих, скуди а! Па зар се још устежете? Зар се још промишљате? Овамо те/ Примићу све вас/ А шта ћете да радите овде у Лагунима? Да глвдујете, је ли тако? Зар ви немате храбрости, зар ви немате вољу за борбу? Нека вас куга помори, ви плашљивици!" Млади рибар исиио је пехар на искап. Сад је био уврбован. Један каплар, који је држао у руци кесу са новПима, баци за сто двадесет са