Male novine
БРОЈ 41 Београд, Четвртак 26 Јануара Јг89 ГОДИНА II
ИЗЛАЗН ДВАПУТ ДНЕВКО ПРАЗНИКОМ и ПОСЛЕ т №, Ж ФЗР >*»■* К ®) №И& Н М Ш в» и»пц- ПРЕТПЛА ' ГА 02 ШАЛ ' К М едкцијану и К импанови* у ПРАЗНИКА ЈЕДАНПУТ ј» Ж Ш |К Ш"" >| | I 4 м' Ш н #| I 1 1ј 1ЈвогеА ДЈ' Обмвкев венак бр. 1и Васина уд. бр. в. Д Е Н 1 М I! I! г II П К 1Г1 М Р »• же ое претплатити и код евију ношта у Србкја на по Т одине ; : 1 ди" 11114/11» I I 1Ј 1Ј Г I I I и ЦЕ н Г о ТЈ а СИМА на 3 иесбца ...... 8 дин. На првој страни од речи 10 пар. д., а на четвртој месечно ..... 1 дин, од петит реда 10 пара динарски. 1Д Р ЕпТТошаш! ДНЕВНИ ЛИС Т ЗА СВАКОГА Ш.ШЕ 2Е1ТШЈ ИВЛАЗВ и ИОСДЕ ЛРА31-1»ВА*Ш 8а свако оглашење илађа се држ. таксе 20. п. дин. ®§ГВЕЋИ ОГДАСИ Ш> ПОГОДБИ-^ВД
Данас су издате признанице за варош Веоград, нарочитом скупљачу стога молимо да му се нретнлата полаже. УПРАВА. Бројева од. 1-ог до 24-ог Јануара, немамо више. Од 1 -ог Фебруара до конца грдине стају „Мале Иовине" 11 динара, до 1-ог Јула 5 динара, а до 1-ог Аирила 2 динара. П1Ш111Ш1[1111ШШШ1111Ш111Ш1Ш11Ш|11Ш1ШШ|Ш11МШ1|М11Ш
календар Православеи: 26 Кс.ен. и друж. Католички: 7. Ромуал. оп Сунце издази: у 7 час. 14. м. «8лззи 5 «лс 14 чрн.
Ирва четврт 26 у 10 часа 10 мии. у вече.
к у р с
Дукат . Н&иолеои
б г 68 9 7б
ред примања по министарствима Мин. унутрашњих дела: Свакк дан нре поднв о,д ј 9 и по чае до 12. ж ио подне од 4—>5 часова. .Мин, иностраних дела; четв^.тком од 11—1 час;-, ! нре подно. Минист. војни: сваког дака од II—12 час. сем недел>е и правника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист, грађевине: Сваки дан од 11—12 -часова пре подне. Мнн. просвгге и дркв, дела: Петком Од 11—12 ^ас пре подие. Минист. привредс; суботом од 3—5 по подне Минист, Финансије: .Уторннкок ж петком од. 10—12 пре подне. РЕД ЦЕНЗУРА п0н0бчаним заводима Прив елигована народна банка: Поиедељак, среда К Е.6ТЛК. Београд. креднтни вавод: Утор&к ж петак. Задруга ва међусобно помаган.е и штедн.у: Понедељак н четвртак. Српска кредитна банка: Понедел.ак, среда, нетан а субота.
Одговор г. М. П. Шапчанину, управитељу поворишта, на његову „званичну исправку". (СВРШЕТАК). -Ј&аглв да додамо сад још нсколвко речи. Г. интеидант је у својој званичној исправци учипио једину капиталну погрешку, чак може да се узме, да је своју рођену кривицу баш нарочито хтео, да на другога свали. Он се,сиромах, правда тиме како је та промена у реиертоару због војне музике. Али колико је ту аогрешио и колико се обрукао видећете сад! Молим вас, господине интенданте, приђите ближе да вам ту ствар лепо и врло популарно, да би нас могли разумети, објаснимо. Дикле видктс, музика је
установљена за војску. Кажите сад то својим речима. Ви сте запамтили, је л те? Добро. Дакле, она има и својих разних дужаости, које она, ире «лега мора да врши. И то сте зааамтили? Е видите сад, је л те да вам је са свим јасно, 1,а г. Чижек није никако крив, ниги, разумате добро шта вам ово кажем, ансолутно нко што је музика тога вечера бала мнгажовава. увору. Е, сад пазите ово. Музици ће се вечато дешавати то, јер неће моћи, ваљада, за љубав вашу, нити би право било, да иренебрегава своју дужност. Оад лежи у томе једна ваша погрешка. Као управитељу позоришта вами је дужност, г. интенданте, да позориште има музику, која ће опет сво;у дужност тачно да врши и због које позориште не сме да рамље. Иа имате ли ви то. г. интендан те? Одговор је ваша „званична нсправка". Ви, г. интенданте, „учините кораке редовним путем, да прибавите свби задовољења за нанесену увреду", али ми смо вам госиодине, длказади пред целим светом, да ви не вршите савесно своју дужност. Дакле, само још дасумирамо. Ви сте, г. ннтедвнте, задоцнсо чозек ту негде из XIV. века и доиста, да је ваша исправка штамиана у XIV .1 не XIX. веку, верујте кад вам и ми искреихЈ^кажемо да бл билз са евим умесна, јер за овај век има сијасет аелошчности.
ВЕСНИК
БЕОГРАДСНЕ ВЕСТИ Врачарско позорнште даје вечерас у салону код „Скуаштине* престазу Сеоску Лолу . позоришзу игру у 3 чина с певашем. Поч. у 8 часова у вече а улазна је цена 60 п. д. Н-| овој престаки суделоваћр и го-
подлидак Т Р 0 В А Ч 0анисао Км. Габорије превео Ж, А. Рашковиб
(наставак) (15) Доцнлје у Риму ставио је своју вештиау на расположење Аламцији Манцини чувеној гроФици Соасое и за много година ширио је ужас и смрт но „Вечној вароши" ударајући слепо и без ноштеде као и провиђење само кад год би се нородило питање о послушности према његовој грозној покровитељки. Свет говори
да је он отровао најмање сто и иедеоет људи из најблагороднијах породица, и мало их је било који се не би прекрстили чим би се име Ексилијево споменуло. Отеран из Италије више мржњом народа него управе, Ексми је дошао у Француску у намери да се ту настани, али је глас о његовом доласку пре стигао. Нису му дозволили да употреби своју вештину и једног лепог дана гајенестало и нико није знао где. Факт је да је ухваћен и бачен на цео живот у Бастиљу. Сен-Кроа је све то знао, па за то је и име Ексилијево проузроковао дрхтавицу у целом телу. Знао је врло добро са каквим ужасним оруђем може човека снабдети онај који је био осветник Олимпије Манцини. Па и ако је тежио за осветом опет није дошао до тога врхунца да ладнокрвно смишља најгрозније злочине. У највећој љутини скочио је са постеље и викнуо, пружив обе руке као да се сачува од опасности „Остави ме , демоне , остави ме!" „И ги велиш, да тежиш за осветом" рече Ексили прекорно. „Јадна будало! Доћи ће дан кад ће ти се патња досадити, кад ћеш зажелити да се ослободиш и да
саођица Јулка Поповићева у улози Јеле. * Иочео да радн. — Како чујемо јуче је имао ирву седаицу „приређивачка одбор" за арославу иетстогодишњаце од чронасги на Косову. На тој првој седници одбор се конститујисаоовако: за преседника: Коста Јанковић празник II год: за цотпредседника: М. Драгутиновић филолог IV г. за аосжовођу, Жизко Аћимовић правн. III год. и Чеда Бошковић правник 1. г. * Село с игранкон. — Оаште раденичко друштво ириређује Село с игранком у корист друштвене благајне 28 Јан. у гостионици код „Скунштине и . Почетак у 8. час. у вече. Улазница је за породицу 2 а за самца дивар и по. Само иозвани имају ириступа. Долази се у обичном оделу. * Савез пев. дружина. — Како смо поуздано извештени, рсшило је Савезно веће , да се пред Ускрс приреди један велики савезни концерат у корист савезн,; касе. На овом концерту не ће суделовати савезни пев. хорови сваки за се; већ сва удружења у разној јачини. Ово ће бити прва прилика, да чујемо најодабраније песме и наЈбоље пвааЕ.0. Всћ умсгничиа хгП *»сааг ради на распореду и програму самог конперта. Чим што год в»?ше дознамо за овај ретки концерат, известићемо наше читаоце.
Ирвјавио се. — Г. Авдреја Гавркловић, предавач крагујевачке гимназије, пријавно се министру просаете и црквепих послоаа, да ноложи мроФесорсии вспит из сраскош језика са старим словенским, историје ср аска књижеености, исторпје сраскога народг) и немачкога језика. Мш <стар чпосвете одпедио је у имаш оруђе које би те помогло да се још једаом умешам у животну борбу. Онда ћеш доћи и клекнути на колена пред-амном и молити ме да ти нружим моју руку." „Никад, никад," одговори каваљер устрашено. Ексили се тихо удали — као што је и дошао, оташав кроз мрак у своју постељу. У највећем страху нашао је Сеп-Кроа у јутру кад се пробудио свога друга крај себе. Пргклињао је тамничара да му даде другу ћелију, али овај одговори да је Бастиља пренуна, а још да немају обичај да иснуњавају жеље заточеника. Сен-Кроа морао се покорити судбини. Осим тога није било суђено да мржња према његовом другу дуго траје, и велики учитељ нашао је себи достојнога ученика. Сен-Кроа са својим особинама, где је чудновато номешано добро и зло, поштење и непоштење обратио је особиту пажњу овога старца иа себе, кога је неки зао дух довео у његову ћелију. Ова се пажња даје лако објаснити. Ексили није од оних обичних тровача који убијају брутално и изненадно. Он је