Male novine

испитну комисију која ће испитати овога кандидата: за оредседиикб г. Јована Бошковића, ироФесора Вслике Школе, а за чланове: х\ г. Јоиана Туромана, Јована Ђорђевића и Светислава Вуловића, про®есоре Велике Школе, и Љубомира Ковачевића, про©есора војне академије. * Трговачвон свету. — Оделење за саобраћај трговину и радиност, у Београду издало је ова; прглас: Царско-отоманско посланство у Београду саопштило је 9-ог т. м. министарству сиољних нослова наредбу дарско-турске, владе по којој се, ири увозу стоке из Србије у турску да ревину, имају подносити и уверења 0 здрављу стоке. Ова ће уверења издазати турске консуларне власти у Србији. Ово се саопштава трговдима ради звања и управљања.

СТРАНВ ВЕСТИ Митинг пештанскнх ђака. — У Пе шти су држали ђаци митинг Њ?му }е послао чувени мађарски патриота Кошут јецно нисмо у коме им благо дари на симпатији коју су му указали. У нисму вели како је ирви задатак да Мађарска буде за се једна држава. А прво, шго треба јчниити, д» Угарска ностане за се држава то је де има за се народчу војску са народном угареком засгавом. Даље у истом вели, како се он оелања на угарску младеж, да ће она све могуће чинити, што треба за остварење његове жеље. Ђади су нримили са веливим усклидима ово нисмо родољу ба мађарског Кошута.

У првој прегради налази сс сударни показзвач и шил>ак зз коптакт, у другој електромогори од 20 коњских снага који покрећу делу ту справу, а у трећој хидрауличка нанрава за крму. При најмањем додиру сударног показивања ва какву нрепону. на било то стена, ледена санта или какав брод в тд. отночне на броду да ради електричви будилник којн јавља за опасност која броду грози те да се на време може избећи. Такав подмореки чувар који се сам но себи врилагођава нокретима брола врло је, вечи, згодан нри пловадби за врсме магле и на опасним местима. Оиити који су са њим чињени у Маресљу исаали су на потнуно задовољство. Кад се узме у обзир велика корист која ће се имати од овог изплатити оада му је дена доста незнатна, јер нестаје скунље од 8.000 до 10.000 динара. Кад бродови плове по сигурнии местима, ваде справу из воде и вешају је о страну брода као и обачне чамце.

за то, што нема довољно снаге. Овде треба ттазити на мужјаке. Најбоље је нустити животиње кад су у пуној снази и то боље је ако је мужјак млађи од женке. Најбољи је за принлод: Ајги 1 у 5 година. Кобила у 6 „ Бак у 3 „ Крава у 4 „ Овце и козе у 2 године. Свиње после 1 „ Али ве треба иуштити никад да се спарује: Ајгир после 12 годинаКобила „ 15 Бик „ 5 Крава „ 11 Ован „ 6 Овца „ 8 Јарац „ 6

Свнња

» п Ђ Ћ П V П

је по неколико дана гладовати. Франц Гаудс често је нута заборавио даједе али је могао, када је радио и по двадесет шоља чај а смлавити. Вилаид је волео љута јелз, као и Фридрих Велики: Булвер меео, Росини остриге, а Верди је уживао у макаронама. Кант је радо јео грашак и слааине, Клопшток рибе, Лесивг сочиво.

бе0градска Београд, 26 Јануара 2211 Жита ... в | 0 11-60—123924 Сувих шљива 23.Брашно (леб. нес Брашно фино . . Браш. леб. сејано

ХРГОВА'IКИ ГЛАСНИК Ков изиалазак. — Како јавља ..1). Нееге8 -2%.", морнари Огессћшш и СауаНеп изумелл су неку снраву коју су патентовали н која ће по свој при лици, вели, бити од опште користи за све бродове који плове ио мору. Цељ је справе да на сигуран начин и на време да бродовима знак да им прети опасност, те с тога су је взналазачи и назвали иодмореки чувар. Снрава та кма облик т-.>рпеде. дугачка јс до 6.5 мет., креће се еама собом на 300 до 400 мет. испред брода п то на 4. мет. нспод новршине воде. Подељена је на три преграде.

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ „Козацн" нрича гроФа А. Н. Толстоја, чини у Германији у немачком преводу огромне успехе: Ових даиа изашло је у Берлину еод Дајгнера треће издање те приче у преводу; Сем тога, берлинска издавачка Фирма Ото Јанкевздала је ових дана други превод те исте нриче.

ИРИВРЕДА Које је живинче добро за приплод? — Пре еве треба изабрати женку и мужјака што имају подједаако оне особине, које Ои желели у стоцишто хоћемо да одгодимо од њих. Ако је ова стока што смо је изабрали зи принлод, што јој наследила од сво;их родитеља онда се то преноси и на њихове младе. Нарочито код стоке за приплод треба пазити на њихову снагу, здравље, доба,расг и леноту. Не треба, ни да је сувише млада нити ннк сувише стара, јер и ако је млада стока способна за приолод ипак или нису особине што их је наследида још развијене или и ако се р звијају, неће се никад онако развити, као, кад не би жинннче трошило своју снагу. Што се тиче маторе стоке, она нв ва а

Како се ноасе дозиати колако зец има чиста леса. — Измери се зец цео са кожом и дробом, онако као што је убијен, па се т» тежииа подели са 1.46. Онај број што добијемо, кад поделимо са 1.46 означује нам колик >ћу меса* На пример: Зец је тежак 4 киле = 4000 грамова. Поделимо ти 4000 граадова са 1.46, онда ћемо добнтн 2740 грамова = 2 киле 740 гралова има меса на зецу који је 4 киле тежак.

/\ _1=ј /Ч.

СМЕСИЦЕ Турска учтивост. — Некога кадију који је у Бечу био, запитаће нека госпођа, која је због њене леиоте и умиљатости била врло цењена и уважена, за што им њина вера дозвољава многоженство. „Наш пророк, одговори кадија учтиво, дозволио је многоженство својим верипма за то, јер само тако могу навћи на све врлине, које треба жена да има, и које вн, милостиза госнођо, скупа и имате." * Особењаштва и павике славних људи. —Лафонтек имаоје навику кад о нечем премишља, да своје перо грицка. Гаспођа Стаел, када је хтела да о нечем важ <ом говори, морала је пра вити од хлеба вавољке или јеокретала евоју оловку. Балцак није умео ни мислити, ако није био презадужен. Отац Димин био је дерни трошаџија а Димин син био је тврдица, Први је био гурман, а Шчрл Дчкенс ногао

гил п п п Ј> »> п п » >) п п

п >> « п т> п

>) Т) т I » 1ит. 7) » П п

2438 Кукуруза • —8. 71 Кукуруз брашно 12.385 Јечам . . —8.Коре брезове . . —.Шишарке . . . —.1406 Овас . . . 138 Раж . , . 2623 Јарме . . 3780 Креча . . 4000 Сена.... 890 Сламе , 264 Сува меса г 128 Кајмака 886 Јабука.. . . Крушака Славине . 36 Сира . . . 9901 Сичња . . . 968 Лука црна. . 120 Лука бела . . 8041 Арнацика .. . 242780 Кромпира . 9—10 1080 Лоја ветоиљеног . 79100 Ђумура дрвеног. 6—7 5500 Ћумура каме ог. 2 '40 446 Пасуља . . . 25—26 217 Ораја . . . 18—19 РА8НА ПИКА 8081 Вина црна. .14 5000 „ бела . . — Комовице. . 24—28 150 Ракије меке.. —21 450 „ љуте. .48 —60 Шпиритуса .

. 8-8.50 . . - 8.. . 10. , 3.20 . . 4-4-50 . 2.50-3. 95-100110—112,— 25-26—

75—80.75-80-- . 7-8-

ЈЕДАН1110101111 даје кондиције ђацима основних и средњих школа као и ученицама које желе нолагати испит учитељски. Упитзти уредништво

био црави вештак у свачему и да је евоју вештину којим га је Бог даривао уиотребио на добро, без сумње би заузео оно место које заузимају сви светски добротвори и овековечио име своје. Велики мислилац философ и испитивач, видио је и изучавао је све и сва, а његово пам чење била би читава енциолонедија коју је Сен-Кроа морао чешће запиткивати и никад је није ухватио да је ногрешила. Али нре свега и над свима Ексили је био једини вештак у отровима. Направио је убиство вештином. Пошто је он једини знао те ужасне тајне трудио се је да пронрђе нове, па је за то без престанка учио и цравио опите. Дотерао је толико далеко да је поставио извесна правила о смрти, тако да га више нису лични интереси гонили на то већ неодољива жеља за испитивањем. Кад год би о тој науци говорио, Сен-Кроа га је са страхом слушао. ,,Кодико њих-' рече весело Ексили . ,,Колико се њих труде да пронађу тајну живогну, а неће је никад наћи — а ја ; ја сам пронашао тајну смрт." ,,А шта вам је то све допринело ?" питаше Сан-Кроа. ,,До једнакости са божанством." одго-

вори архемиста „Оно је задржало за себе божанстпено право да ствара и даје живот, а повечанству је оставио разоравање и смрт. Зар не можете толико разумети, да ја у сили да казним стојим подједнако са божанством? Како је каваљер дао израз сумње то Ексили настави: ,,3ар ја нисам свемогућ? Ја који држим живот свију у мојим рукама, а могу да ударим као гром. Има ли у свету ма који владалац овакву силу као ја?" Дошло је време да је и Сен-Кроа признао Ексилију да се и он бавио мало токсикологијом и поређао му све своје опите. Старац се насмејао. ,,Ти још изучаваш основе вештине" рече ,,Двадесет година непрекидног учења једва ће те довести до праве науке, науке којој су посвећени само најславније талијанске алхемисте. јер се као што видите њихове тајне никад не издају^ него свакад славни научењак остазља у наолеђе најдосто.јнијем и опробаном ученику." ,,Хоћете ли ме нримити за вашег ученика?" упита Сен-Кроа. Талијанац климну главом као у сумњи

,.Ми се још не познајемо толико, да се могу уверити хоћете ли бити достојни ученик моје науке." ,,Ја сам још млад, али сам много пропатио." ,,Не могу знати шта вам је оскудевало. Ви сте млад богат и леп. Дакле морали су вас радо имати." ,,Име ми је оскудевало" рече Сен-Кроа ,,А Бог ме створио гордог."

(наставиће ее)

Шасшш МвдкцаЈАи ш К импановиђ

штамиа М едецијав О вилићев венац вр. 1 Одгоно ^ни уредник М едецијан