Male novine

цији г. г. намесницима евоју нову акредитиву. ПИСМА УРЕДпптТВУ Уреднвштво је добило ово писмо с молбом да га отштамиа. Г. Уреднику „Малих Нсвина и Београд. У вашем листу „Мале Иовине", а под насловом „да се разрачунамо" стоји, да сам ја у старом Зданију казао да је г. П. Т. пред полазаккраља Милаеа на пут, примио 60О0 нанолеона и т. д. Достава та неистинита је. Достављач мора да је сгвар намерно изврнуо, јер никако није могао пречути да сам ја то рекао. Шта је ко други говорио — не тиче ме се. Молим вас, г. ургдпиче, да ову изјаву изволите уврстити у ваш лист. 1. маја 1889 год. Веоград. а'ахарија <9. ПоповиИ. ■ ИЗ ВАЛКАНИЈЕ — Солунска трговипа. Оолунске новине јављају, да су солунски трговци послали молбу Порти, жалећи се на неправду која се чини солунској трговини ако се дозволи грађење железнице од Скопља те да се доведе у везу с грчким иругама. Ако би се ова железница већ морала градити, они траже да иде преко Солуна Почвиути лист препоручује озбиљној оцени ову молбу па вели, ако Солун остане ван те нове нруге, да ће изгубити сву своју важност, а Пиреј би преотео значај Солуна. — Трамвај у Атини. У Атини су озбиљно прегли да уведу трамва). 0бразован је један одбор, који ће дефинитивно решити то питаље. — Источна вина. У Цар ч-раду ће се образовати акционареко винареко жруштво. Задатак је овоме друштву да но могућству побољша Фабрикацију вина домаћих и да их даје што јевтинвје. Сем тога друштво ће куповати кљук во из провинције те да винч даје у комисијон великим кућама винарским у Француској, које всћ више година узимају источна вина.

ИЗ БВЛА СВНТА Земљотрее у Далмацији. Како далмнтински листови јављају, тамо се 11 анрила на више места осетио јак земљотрее. Потрее је у Трпњу трајао 5 секунада. Пошто је потрес прошао, спала је темлература наглои насгала је готово зима. — Двадесетпетогодишњица, Пр& кратког времена проелављеиа је у П >ус;ој двадееет-петогодишњица ируеке победе над Данцвма. У говорима који су том нрплпком држани, свуда ее некадашњи противник сиомињао е поштовањем. Папомеиуто је , да ее Данска већ измирила са стањем ствари. С Данске стране одговорено је на све го овако. У гарнизонској цркви коиенхашкој био је помен иогинулим ратницима 1864. Краљ, принчева и еви државни достојанстаеници нрисуствовали еу помену. Проиоведник Франсен држао је говор у коме је, нозивајући се на ваекрснуће Христово, изразио наду да ће на (■ еето жалосног! великог нетка данског народа схоро доћи вееело ваекрснуће и да ће раздвојени делови Данеке опет бити сједињени. Дакле, „Данска се већ измирила са стањем сгвари!" КЕБИЖКВ НООТ „Ајдана Црногорка." Цетињски дописиик „Србобрана" јавља, да је кнез Никол

иврадмо још једно иесничко дело, које се зове „Ајдана Црногорка." О&аче, што излази у Нишу иод уредништвол г. Л. Никетића, доноси у 10-ом броју „Ђачета" три слике и ову садржину: 1. Друштву Св. Саве (несма). — 2. Манастир Студеница (са сликом). — 3. Милан и Ружида. 4. Записи. 5. Мала Ката (песма са сликом). — 6. Четкица. — 7. Другарице (са сликом). —■ 8. Смрт Мандушића Вука народна песма. — 9. Бслешке. — 10. Књижевни огласи. II. Ребуси. — 12. Скупљачима. — и 13. Читаоцима. — „Ћаче излази дванајест пута у години са најмање две слике и одаОраном садржиаом. Стаје на годину 1 60 дин. а на по годино 1 дин. Вројева још има свих од почетка ове године. Коло доноси у свом 13. броју: Заниси, ОД љ - П. Н.; Конте Иле десвти и Нлија Вулиновик, прича Симо Матавуљ; Неронова милост, песма Драг. Илића; Без иаграде, новела Ирине Мразовицке, с нољскога превео Рајко; Опет о кнезу Лазару, од Илариона Руварца; К|1)Ижевне оц ие, (свршетак оцене Дан. А. Живаљевића на „Приповетке К. Нетровика"); Поводом свечане беседе преседннка српске краљевске академије, од Љ.; Нове; књпге, ^пракази књага; „Из Природе" и „Пећка патријарси"^; Писмо уредништву „Кола", од проф. Ранка; Белешке из књижевности и уметноети ('књижевност). ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 2. Ма ја Вургас. Приликом јучерашњег свечаног отварања пруге ВургасЈамболи држао је кнез Фердинавд говор, у коме је изнео важност ниве линијз, која везује Бугар- ј ску са старим морским нутем, па моли Бога да благослови ову нову, без оружја добивену победу бугарску. При повратку у варош кнез и Стамбулов били су предмет живих овација. („-4. Хавасове и ) Веч. Јуче држат општи скуп радничке партије. На скупу било 4000 душа. Говорили су Покорни и Адлер вође партије радничке. Они су рекли да аусгриски пролетаријат нема ништа да очекује од нартије либералне а још мање од консервативне, клерикалне и антисемитске. Радници аустриски треба и даље да чине нартију , која нема ничег заједничког с либералима идругим партијама, и да им је пре свега задатак победа слободе политичке, као основа програма социјалиетичког. Даље је тражено опште право гласања, слобода штамае и зборови, да остану верни начелу: слобода, једнакосг, братство. Скуп се разишао с узвицима: живео рад и певајући. Веч. „\У1епег Та^МаМ" говорећи о путовању краља Хумберта у Берлин, вели, краљ Хумберт се жури да иде у Берлин , док руски цар ненрестано одлаже своа е путовање. Немачкој треба Италија а и ова може да се користи моментом за побољшање ситуације. Лист даље тврди да у Италији расте онозиција против тројног савеза па вели, да на том састанку може бити нитање да ли ће Италија остати у савезу

или не. Жалити је, ако Италија, која је последња ушла у савез, изађе из њега прва. Веч. „Ргеке" износи како Гражданин и неки други листови руски нанадају владу срнску, што оклева у питању о повратку краљице Наталије. Веч. Преседник унраве дунавског друштва дао оставку. Мисија турска, која иде за Берлин, стигла је у Праг. — Према изјачама вођа младо-чешке странке, на идућим изборима Младочеси ће добити двадесет и седам места место досадашњих двавајест. Париз. Министар ће тражити од коморе одобрење за емисију бонова од 25 динара као помоћ за панамско прелузеће. Да се разрачукамо V Моји односи о напредњацииа. — А! Ту је! Сад ил' никад ћара за клеветнике! Реч је о мојим односима с напредњацима. Полако, бесна клеветничка момчадијо, полако! Чућемо и то, видећемо и то, дознаћемо и какви су били ти моји односи снрам напредњака, на опет за тебе неће отуда бити нинакве вајде. У осталом ивложићу по реду целу ствар, па нека јавно мњење и ноштени л>уди суде какав сам био ја и какав је ко сац. * Од кад се јавила наиредна странка, па све до Митров-дана 1883. год,, ја сам био њен политички иротавник, водио сам с њом отворену, иоштену нолитичку борбу, и као њен јавни противник отишао сам 1883. год, у затвор, у београдски град. Какав сам 1883. год. угаао у београд. каземат, такав сам нсти 1886, год. изашао. Из затвора нити сам се могао мирати ни измирити с напредњацима. Но читатељи знају шта је било уговорено с краљем Миланом приликом његова долаека к мени у град. Чим сам дакле ступио у слободу, мене је чекао рад на мирењу Крчља и радик. странке. Ради тога морао сам одмах ићи Краљу (кад јебио у Нишу, ишао сам чак и у Ниш.) Одмах на првим састанцима мојим с Краљем, он ми иснрича сцену(коју је ово аана изнео гос. Гарашанин, штампајући иисмо нисано Краљици) како је после несретнога ратног обрта он (краљ) хтео да абдицира , и како га је од тога задржао само г. Гарашанин. Краљ рече како се том нриликом непоколебљиво уварио да му је г. Гарашанин искрен лични пријатељ и да он (краљ), који има тако мало искрених пријатеља, мора нарочито ценити такво верно пријатељство, које је издржало и онаку једну ужасну пробу, као што су ратни норази. „Ви можете мислитио Гарашанину свакојако, он је доиста имао много несреће у свима евојим крупнијам пословима, али, бадава, то јо данас једиви човек коме ја нуно и неограничено верујем и само њему једноме смео бихсе потиуно првдати и повг рити без ограничења и резервс." Тако је од прилике отпочео краљ свој говор, у ко е је даље развио ову мисао: — Ја, сам се с радикалном странком до јуче борио; ми смо били отво-

рени непријатељи. Данас хоћемо да се миримо. Но ви не можете од мене тражити да ја на један пут потиуно верујем радикалима и да им цредам сву власт без икакве резерве. Кад вам се предајем у руке, морам и ја имати неку гаранцију за моју сигурност, и за сигурност нрестола и династије. Њћу да говорим о напредњацима. Али за мене би ето била најбоља и нзјјача гаранција то кад би радикали нашли начина да се зближе с Гарашанином. Ето, на прилику, једно радинално министарство, у коме би био г. Гарашанин ше® за ме би било пуна гаранција, и ја бих таком минисгарству сутра смео предати власт. Тако је говорио Краљ. Немогујамчити баш реч у реч, а.чи садржина је његова говора у длаку овака. Ја сам одмах рекао Краљу отворео да то никако неће ићи. Кабинет, па ма ко ушао у њега, само ако му је шеФ г. Гарашанин, такав кабинет никад неће радикална странка признати као свој, нити ће га помагати. После дугог и многог разговора, који је ту вођен взмеђу Краља и мене, на иослетку је изашло ово: Краљ ми рече да је он свакако рад да покуша не би ли бар у оваксм тренутку, какав је овај, где је отаџбина у онасности, где је на коцки част и будућност народна , ие би ли бар ту било могуће зблизити и измирити странке , довести их да бар најопштије велике интересе земаљске исгакну као своју заједничку ствар, свој заједнички програм, око кога би се свс странке окупиле. Зар ви не налазите , да би нарочито за дааашње тешко етање било добро да се странке измире, или бар да обуставе борбу и да се колико толико зближе ? — упита краљ. Ја сам то одобрио. Па хајде помогните и ви да се изгладе непријатељства између напредњака и ридикала. — Може се окушати, Величанство, — али тешко да ће што бити. — Па да пробами ! — рече краљ. Тада ме је краљ замолио да одем г. Гарашанину. „Немојте бар ви бити политички дивљак. Свуд у Европи партиски противници често су у најбољим личним односима. Отидните! Неће вас Гарашанин нојести. А не бојим се'ни да ће вас понапредњачити, као што нема ни опасности да ћете ви њега порадикалити. и Ја ипак нисам одмах отишао ; тек шлпто је краљ таво у2—3 маха наваљиво — ја се најпосле решим и одем г. Гарашанину. Дакле, јасам први пут прекорачио госп. Гарашанинов праг по изречној, више пута понавл>аној жељи и наваљивању нраља Милана. И мој први одлазак г. Гарашанину и све моје разговоре с краљем о зближењу с наиредњацима, ја сам ОДМЗХ саопштавао друговима (Пери, Раши, Кости, Ђаји, Паји, Андри и т. д.) И с њима се саветовао о свему. И пред краљем и пред г. Гарашанином држао сам се уираво онако, како се ми другови амо напред договоримо. Дед кажите, госиодо, је ли тако иочето? А ја чувам писмена документа! 11. Тодоровић. ТРГОВИНА Веоград , 29 априла Цена главнијим производима. Шеница дин. 11 50, суве шљиве старе дин. 16, нове дин. 17, свиње дебеле дин. 85—90 — све од 100 кила.